Наша књижевност

са којих је могао топовима тући знатан део Црне Горе. Његош

250 - о 5 = ПБ и Књижевност.

је марао ићи у Беч да обија прагове аустриске и руске; и баште тада, кад је преклињао рускога посланика у Бечу и аустриску

владу да му врате ова острва, владика је испевао песму „Мисао“.

Био је то тренутак кад је Његошу морало бити врло:тешко.

"Стално вребање Турака на праницама Црне Горе, вечита глад у

народу, отсуство цивилизације и културнога живота у Црној. Гори, све је то морало повећавати његов песимизам. Да би зло

било још горе, скадарски пашта је почео подбуњивати неке по-

- - “ == И вјерношћу постојано гнијездо...

граничне пределе. Три године после губитка острва, један део.

_ Црмничке нахије подигао се против владичине власти, баш они

којима је певао | -

Црне Горе крајино и крило, _ —

__ Родом сваким Италијо српска.

_ У то време, некако, Његош је изгубио и свога синовца Павла кога је неизмерно волео. Он се надао да ће Павле бити ваљан владалац Црној Гори и био је срећан што су га. Руси примили у пажевски корпус, међу синове највећих племића. Павле је био духовни син Његошев; сву љубав - родитеља, коју је овај велики

_и свеобухватни дух морао имати у себи, Његош је предавао овом

дечку. Елегија, коју је написао поводом његове смрти прожета је дубоким и искреним осећањима. - · н -

Ова тужбалица је сублимација "најнежнијих и најтананијих

" осећања једнога великог песника и једнога калуђера кога су при-

лике спречиле да буде родитељ:

~ Ти си сада ангел код пргјестола божјег Е - Али сјајна. зв'језда у небеску кругу; - а 5 = Но у душу моју храм се мрачни дига 5 У ком ће се вјечно твој лик сахранити,. Е _КА пред огледалом мрачним и сломјеним. Кад жалосно дуби цвијет увехнути.

· Али поред тога што ће проживети напосредно пред писање „Луче“, он је између година 1836 и 1844. пролазећи стално кроз многа и тешка искушења, испевао низ рефлексивних песама. Баш кад је претурио преко главе крваве сукобе с Турцима око Грахова, отпор Црногораца. због пореза које је први међу црнозорским владарима завео, дуге и мучне гладне тодине, одлазак у

"Русију и мољакања за заштиту и новчану. помоћ :.. Затим га“

Аустрија присили да јој уступи црногорске земље по Боки, манастире Стањевић и Подмаину са имањима, а да не стомињемо остале муке око разграничења с Аустријом и невоље са ник-

· штићким и екадарским муслиманима. Све је то имало одјека у

његовим делима, не само у Лијеку јарости турске,

·" Свободијади, Горском вијенцу или Шћепану

ма лом, него и у његовим 'мисаоним песмама за које се на први поглед не може рећи дасуу крајњој вези са Црном Гором

.

~