Наша књижевност, 01. 09. 1951., стр. 47

· Иванградски сусрети = _-- _. З. 5 257

- Ах мноме жубор онај још је, у мени толко младих сати; "тек поздравља ме вито јошје и! липа ми тек осмјех врати. Све мутне ријеке сад нагрну, без брана заспу благе равни с повратих ја прошлост црну и сретох ја свој живот тавни!.. |

Шта_ је то са мном“ Вјетар снени

допузи тихо хладом ејена. –

Срешће -ме уштаџм, знам, румени —

" суморна ока, и снуждена. | 5 Е па У мени жубор онај још је, дјечаштво лудо још се злати; тек поздравља ме вито јошје и липа ми тек осмјех врати...

КУ

_Ал чему туга ова слатка

и коме, коме двобој овај Има и "среће од повратка, имај и утјехе од боних енова. Ево и моста и брана ето

тој дивљој води која хара. Здраво да си прољеће свето што дође послије злих ватара! =

__ Септембар руди, златокоси, и што да тужим, што да плачем 2 Весеља хоћу — да ме носи, налиј ми чашу, дај земљаче! Вољећу ја и бријег меки, те куће скромне, шапат Лима и кед отхујим у крај далеки са: облацима, са облацима...

Не, туђ нијесам овом крају штто вобњаштима плодним плива, па нек ме, ето, и не знају,

· Ко госта нек ме завичај прима! – Одболоваћу и туге старе, | и пјесму жалну, бол уклети — 4 Е знам, срешћу опет ја другаре, виђења нова започети!

· Душан КОСТИЋ

„