Наша књижевност, 01. 09. 1951., стр. 62

|

272: По – ИЕ Књижевност.

и во (заустави се код кревета, узбуђен): То је смешно! Како се данас чудно Патра ој догађаји! Шта се данас омотра исти= _ном!.. = Слава (она је опет 17 тодина старија, уморна, сетна): То је истина (устаје из кревета, облачи кубистички пењоар).

Иво (гкиво): Истина је, прво, да сам ја на тебе имао права.

· пре нето што је дошао онај морнар. Друго, истина је да си ти жи-

вела са мном и пре њета и после њега,

Слава (бледо): И за време њега.

У во: Па штаг Показало се да ниси : била за њега. Он је. био примитивац и круто конзервативан,

Слава (тихо): Он је био отац мога детета.

Иво: Био је то неуспео покушај да се одазовеш гласу материнства. А онг Да ли је он у теби гледао мајку! Кад је сазнас да си трудна, побегао је... Он се борио за тебе само зато да те за себе има чисту; то је годило његовој сујети и одговарало њего вом схватању морала. Кад је био уверен да ниси чиста као љубавница, није хтео ни да те задржи као мајку, МАЈКУ свога "детета. -

Слава (енергично): Ту нема разлике! (пали малу ЕЈ

над психом и седај за пеиху). >

Иво: Има. У тој разлици лежи суштина брака. Кад се не би могла. О ЛРС ТИтИ туба лица. од матере — који би се брак: "одржао | - ~

Слава: А кад би се с правом одвајала љубазница од ма-

_ тере — шта би онда било од морала Башг то што сам као мајка

била љубазница другога, то се не "да оправдати ничим; у томе је величина морала: што се то не да ничим оправдати! Морал одржава људски живот, морал мајке у првом реду.

Иво: А да ниси била љубазнипа, би ли добила дете“

Слава: Добила сам дете као љубазница — у томе је зачетак трагедије: нисам могла постати мајка. Дала сам моме детету све, само не оца; дала сам му у наследство, место оца, морал љубазнице. Иво: Свака је мајка само љубазница, дететовом оцу.

Слава: То више није љубазница: велика је тајна брака што успева да преобрази љубазницу мужевљеву у мајку мужевљевог детета... Али ја сам остала љубазница и онда кад је · требало да будем мајка: живела сам с тобом.

Иво: Живела си са мном један други живот, један од оних које живишт сваког дана на сцени. Ти. си глумица увек. За тебе важе друга правила морала.

Слава (скочи): То је лаж! Ја не играм г на сцени глумице са посебним моралом. Ја играм истинске људе са моралом за све. Ја нећу посебни морал ни у животу, нећу да будем лепа наказа за цео свет. Хоћу да будем човек баш као и сви они који ме никада нису хтели признати за човека. (тихо): Хоћу да милујем своје дете чистом руком... | -

Иво (снажно): Па што си онда. имала. толике љубавнике;