Наша књижевност, 01. 09. 1951., стр. 64
#2ТА | – | _ Књижевност
у
Иво. (је · полако пошао иза њених || Некоме, који је
"стално иза тебе...
- Слава (наставља као у а иза мене и " одмерава сваки мој дах, сваки мој покрет, одмерава мером према којој ће | се платити цена... И од тог страха почела сам губити поверење у себе. МИ почела сам се очајно борити против тога неповерења... (мучи се-да настави мисао): свака нова а
Иво: Свака нова улога... -
Слава: .била је нова крвава борба. (све брже. и живље): Било је тренутака на претстави када сам осећала да ћу елонути | насред сцене, усред комада. Осећала сам у тим тренуцима како ми се грчи вилица, како престаје мој дах, као да сам одједном сва спласла, осећала сам да замирем, сва хладна и крута, нешто. моје изван мене говорило је мој текет, а ја...
И во (сасвим тихо): А ти... --
Слава: .ја сам у укоченој јези иза кулиса видела (нагло: се окрене, угледа. Иву и врисне) ..видела сам твоје избуљене похотљиве очи... и када се завеса спустила, пао ми је мрак на очи и ја сам се склљокала... (клоне нај кревет и плаче).
И во (листа узбуђено по Станковом делу, нађе једну страну и показује Слави): Одлично!.,. То је та сцена! Како си дивно то одиграла!... Какав би то успех био на сцени!.. -
Слава. (дигне нагло, главу и запрепашкено. буљи у. режи=
· сера): Да ли је то могуће“.
И во (попрешно схвата): Да! Дивно!
Слава: Да ли је то могуће да си ти такав бруталан циник“
И во: Ја те не разумем...
Слава (тихо, згрануто): Ја овде отварам своје 5 а пир се- цериш као маска!
И во (одушевљено): Ја се не церим, ја ти од ерца. а ирам. Ти си говорила текст драме — како си га само упамтила! — и говорила си дивно. Какав успех!..
Слава (гледа га разрогачено): Да. То си ти! Такав си ти од првог дана... Не постоји за тебе ма каква крвава истина, а да не _ би била прикладна за театар. Што је крвавија истина, то је згоднија з8 игру, зар нег
- Иво (живо): То је био театар, текст комада, то није била истина.
(Ста ваза обје била. истина!
И во: ПЏишчева. Моја не. Наша не!
· Слава: А мојаг Иво: Не знам. Слава: Нећеш да знаш, зато што нећеш да то буде и твоја
истина... Али ти ћешт морати да је признаш!...
Из о (као да се брани): Не сећам се.. · (седа).
Слава: Сећаш се!... Било је то управо оног дана када сам. први пут играла Јулију... Сећаш се... (Далека музика). Ти си стајао иза кулиса... Било је то у тренутку када сам изговарала речи: и