Наша књижевност

КАКО ЈЕ СТВАРАН „ГОРСКИ ВИЈЕНАНЕ

На самом почетку овога чланка намеће ми се једно слободно -

поређење. Велика песничка дела слична су великим рекама чији су извори на висинама, непресушни и вечни, а дубина им је све

већа уколико дуже теку. Њима време не одузима, већ додаје.

Штавише, њима је са ширином времена и обим шири и ле_ пота свестранија. Отуда и оно свестрано интересовање за њих, као да у њиховим дубинама. и простор и време огледају свој лик.

Од појаве „Горскога вијенца“ прошло је већ више од ето година. Литература о њему прилично је развијена, али, разуме се, јошт увек недоволвна. Џисало се о „Горском вијенну“, као фи-

лозофском делу, о њему као драми и као спеву високих песнич-=

ких квалитета; коментарисан је и јошт увек се коментарише. По= стоје подвојена мишљења о појединим местима у њему, па се „(отуда све више шири круг оних који учествују у стварању литературе о овом знаменитом спеву. О самом постанку и стварању „Горског вијенца“, међутим, мало је говорено. Тим питањем, додуше, бавио се његов дугогодишњи коментатор, Милан Решптетађр, али се његово писање о томе углавном своди на лингвистичко

приказивање самога текста, без дубљег интересовања о спојној

и унутрашњој структури Његошеве творевине. Он није улазио

у питања саме грађе која је песнику пружила и прву инспира-=

пију и прву духовну концепцију. А за штире познавање „Гојрскога вијенца“ тај основни мотив и то „„извијање искре“ врло

су важни, јер то су врата кроз која се улази у суштину Њего- _

штеве драме. -

Разуме се да у формирању једног тако песничког и мисаоног дела, као што је „Горски вијенац“, има више ствајралачтих компонената, па су према томе и идеје у њему проширене и сложене. Зна се да веће уметничке творевине најчешће постају комбинацијом слика и идеја. То раде и творци ликовне уметно= Сти, а песници и књижевници поготову. То је могао радити и Његош у припремању евота најважнијег дела. Основна пак замисао код њега је очевидно — присно везана са народном про-

штлошћу и народним жељама, па је, према томе, и његова концеп-

· ција јасна.

Како је, дакле, наш највећи песник стварао своје највеће дело; Шта му је дало прву замисао и како се та замисао формирела у његовој души, док није добила свој пуни облике Одговор