Наша књижевност

494 | — - Књижевност

Затим се врши издвајање. Шрви су за Монтескјеа. Јакобинци, Робеспјер — онај младић што је, у улици Платријер, посетио убогог старца Русоа, — Сен-Жист, а за њима Бабеф, држе се Жан-Жака. | Они не заборављају расправу О н еједнакости међ

људима: И отпочињу велику борбу не само против феудализма него и против богаташа. Они се сећају Жан-Жакових речи како су богаташи -као „изгладнели вуци који су окусили људско месо“... и како „прождиру људе“. А негде у провинцији, доцније, фамозни Фуше приступа обрачуну са богатаптима и заводи „хлеб једнакости“. | | ~

У забелешкама Робеспјера наилазимо на ову мисао записану у јеку Револуције: „Сва унутрашња опасност долази од буржоазије; да би се буржоазија савладала, треба организовати народ“.

Џук се латио оружја. Буржоазија је устукнула. Па, Русо није идилично враћање природи... Она сад види прави смиСао његових речи. „Буна, то је слобода!“ — клицао је Робес_ пјер. — „Не треба се варати, борба још није завршена. Сутра ће

се, можда, поновити покушаји контрареволуције, = па, ко ће их одбити, ако унапред огласимо за бунтовнике све оне који би скочили на оружје ради нашега спаса!“ Њему је јасно: не само племство — и буржоазија је непријатељ.

Сиејес говори да се друштво постепено“ претвара у велику

радионицу и да ће будући слободан грађанин бити радник. И кличе: „Све привилегије су, по природи ствари, неправедне, мр_ске, противречне врховном циљу сваког политичког друштва“!

Жан-Жак постаје — као У класичном миту — нека врета, законодавца револушије. Фегове максиме улазе у Декларацију · 0 праву човека и грађанина. Његове мисли се преносе у Устав од 1791 (ел. 11 чл. 1): „Сувереност је једна, недељива, неотуђива, ничим неповредива“. И та мисао се провлачи кроз све-револуционарне уставе; па и кроз онај из 1848 (чл. 1): „Сувереност почива у укупности француских грађана. Она је неотуђива и неповредива“. | | __

А Декларација о правима човека и Устав, то је, уствари, Русовљев друштвени уговор. -

И Робеспјер је говорио: „Декларација о правима, то је Устав. свих народа; нека она сија на челу вашег јавног кодекса;... нека _ први члан тога Кодекса буде изричита гарантија свих људских права; нека се у други унесе да је сваки други закон који их нарушава тирански и без вредности“...

Робеспјер и Сен- Жист желе да у дело претворе мисли ЖанЖакове. Робеспјер иде дотле да — у ватри Револуције — фанатично установљује, по угледу на Русовљеву Исповест вере савојског викара (због које је Жан-Жак толико · био прогањан), прославу Врховног бића. И у светковини на Мар= "совом Пољу Робеспјер је, на челу Конвента, у фраку боје неба, .