Наша књижевност

Ж-Ж. Русо | | 493

10

· Ми данас гледамо на систем Жан-Жак Русоа другим очиг ма него што су то чинили људи пре два века; и његове заблуде у поставкама друштвеног уговора нама су очигледне.

Па, ипак, важно је то што су из тог система. произашле ста= мените основе на којима се, за ова два столећа, изграђивало дру-

штво и цивилизација. Јер је — на свој начин = Русо рушио једну цивилизацију и друштво — да би поставио темеље друтом. А у те основе спада у првом реду, човек =— његова сло-

бода, његово право, његово људско достојанство, једнакост. Затим, у друштвеној заједници, поред људских права, и

|| ј прсизилазећи из њих, — народ као скупина не признаје више

над собом никакву сувереност. Народ је постао суверен и он сам.

одлучује о својој судбини. Онда: укидање привилепија).

__А сва та права треба да буду фиксирана уставом — као у некој врсти новог „друштвеног уговора“ —, који себи доноси сам народ. ;

Најзад, покренуто је и оно битно питање неједнакости којој

је извор у приватној својини. = | _ Неке. од тих основа заблистале су у Америчкој револуцији 115. У побуни против енглеске круне. #

А дванаест година после страхотне смрти Жан-Жакове, планула је, у Француској, Велика Револуција. Дело овог јадног Жан-Жака, који је, у последњим годинама,

зазирао од свега, постало је застава Револуције. „Велика машина

почиње да тоне“ — писао је бон и ..устукнуо. Сада је она, заиста, тонула..._ : Утњетавани човек... „враћа себи своја првобитна права и

повраћа себи своју првобитну слободу.

Пада- Бастија.

Санкилоти постају господари. Сељаци пале замкове својих тлачитеља. О |

Француска, посрнула у прекоморским освајањима и у ратовима у Европи, земља монархије, племства„са перикама и салонским сабљицама, финансиских крахова, неједнакости, беде за милионе, — тонула је. „После нас, потоп !

Поседничке класе гледале су у Револуцији остварење система онаквог као што је у Енглеској (која се уздизала и, преко тртовачких компанија и, потом, кроз Индустриску револуцију, завладавала земљама на двема хемисферама) и приграбљивање Француске у своје руке. -

·_ Јакобинци и пук су у њој видели брисање свих „глупих

трађанских установа“ и враћање народа у „првобитна права и.

слободу“. Испрва, и људи из салона г-ђе Ролан, и жирондинци и јакобинци — сви који су против апсјеп гевште — сви су русоисти. |