Наша књижевност

КУЛТУРНА ХРОНИКА

СА СКУПА МИРА У ЗАГРЕБУ

МИР — ИНТЕРВАЛ ИЗМЕЂУ РАТА>

У тренутку када се у Загребу отвара Међународни скуп мира организован вашим старањем, стало ми је до тога да вам још једном изразим своје жаљење што се не могу убројати међу ваше госте, као што сте ми учинили част да то зажелите. Допустићу себи да вам издалека кажем ово неколико рефлексија које сам вам хтео изнети.

Ви сте били веома одважни да у називу овога скупа употребите реч

„мир“, која је, као и „слобода“, постала најподругљивија и уједно најопаснија“

реч међународног речника. Владе играју с њом као са атомским оружјем: најљубоморније кријући оно што у њу стављају. Никад свет није толико говорио а миру. Никад није толико говорио да ништа не каже. Јер употребљавати речи које су изгубиле свој смисао то значи ништа не рећи, дакле показати се неспособним да се створи ишта позитивно и стварно. Мир није више непреводив само са једног језика на други. Он је непреношљив од једног човека до другог на једном истом језику, у истом народу, у истој породици, чим се ма и најмање супротставе, или се просто покажу различитим идеологије. Ми смо дотле дошли да нам ваља сматрати као једину важећу дефиницију мира ону коју је дао не знам више који поборник црног хумора, који би заслужио је да буде почаствован 150 први међу психолозима: „Мир. Интервал између два рата,“ | Додуше, ми нисмо чекали данашњи дан да оценимо тежину ове дефиниције. Французи који су живели у интервалу између два последња рата сећају се да су га назвали: после. рата, до дана када су најдалековиднији, пред кинеским, етиопским, шпанским „пертубацијама“ — да не говоримо е Минхену — стали да га називају предратним. Али ми смо боље учинили, су већ измењивали изазивачке погледе. Није било више речи о послератном времену, није било доста мртвих, рушевина, несрећа. Свет који је преживео рат ушао је нестрпљиво у једно ново предратно време. И када кажемо предратно, ми мислимо на страшни сукоб који би преплавио планету; јер Вијетнам и Кореја су ту, као некад Етиопија и Шпанија, да нашем предратном времену даду његову ружну стварност. Ми не знамо више шта је то мир. Ми знамо шта хоће да буде амерички мир, а шта хоће да буде совјетски мир: они уосталом у мојим очима

већ од 1945. Звона у част дана Победе још су одјекивала небом, а Савезници.