Наша књижевност

Културна хроника – 497

личе један на други као два брата близанца, својим. претензијама да сваки од њих једини поседује кључ Земаљског раја. Пошто сте се сакупили да бисте суочили своја различита гледишта, правилно је да ја не искористим- своју отсутност да бих остао код неодређених општих ствари. Не верујем у амерички мир, јер никада нисам веровао у капиталистички мир; ако капитализам не би имао потребе за ратом да би трајао, одавно би морао да нам пружи доказе за то. Не верујем више у совјетски мир, отакако је СССР, поставши горостасна: сила, успоставио као систем владавине један државни тоталитаризам, који је у његовом херојском периоду могао да буде револуционарна нужност.

· И ево освовног питања по моме мишљењу: нема ли свет више другог избора _ссим ова два мира који мир нису“ к-

Окупљајући слободне духове у једној земљи, која је, једина до данас, умела да се ослободи капиталистичке економије и отргне од стаљинистичког панславизма, ви им омогућујете да расправљају о миру у изузетним условима. Далеко, од Вашингтона као и од Москве, ви ћете се моћи сложити око речи пре него што будете расправљали о ствари. Напор неће бити велики, ако будете хтели да примите са мном једноставну дефиницију коју пружа најмудрији француски речник: „Мир. Редовни односи, мирни, без насиља, једне државе, једне нације са другом државом, другом нацијом.“

Носталгијом која нас обузима пред овим речима, и самима тако мирним,

ми меримо понор у који је човек утонуо, и одакле мора да изиђе ако сматра

ла има неког достојанства у томе да се буде човек.

Клод АВЕЛИН