Наша књижевност

Културна хроника | , | 499

са његовим нацистичким генералима и СС-ом, и од подржавања Франка те Хитлерове и Мусолинијеве креатуре. Сваки империјализам мора да се служи средствима силе, да запоседа стратегиске позиције, да у своју службу узима продане душе и плаћене криминалце. Мора да мисли и дела посредством снаге, не повезујући ту снагу ни са најмањим правом, ни са најмањом правдом. Он не претставља никаву идеју универсалног значаја, „никакав ч0вечански принцип, он је само брутална сила. Једино му недостаје цинизам да то призна и због тога се скрива за принципима. Али и ту дела у смислу бруталне силе, јер му и принципи и пропаганда коју развија у име тих принципа служе за заузимање стратегиских позиција, стратегиских позиција у рату нерава. У рату нерава мобилишу се мишљења и РУИЈрЕМЈУ. могућности да се, у оружаном рату, мобилишу армије.

Не би ни могло бити другаче, јер једна од црта империјализма је тежња ка тоталитаризму. Сваки империјализам је блок, целина, и све оно што је изван њега сматра за непријатеље. Оно што није он сам, то је непријатељ. Према томе, идеје које су оживљавале ослобођење људи током њихове историје џи које чине чврсти савез, свеопшту цивилизацију, нужно му изгледају туђе и опасне и мора их анатемисати. Све оно што није руски империјализам американско је, а све оно што није: американски империјализам комунистичко је. У свим областима, областима науке, социологије или филма, треба мислити по ортодоксијама које објављује империјализам, било руски или амерички. Сваки империјализам, пошто је тоталитаран, нужно заузима неприја-· тељски став према култури и на крају води у мрачњаштво. Није истина да је Америка борац за културу, јер баш у овом тренутку она најављује политику искључивости, прихваћену из расистичких метода, прогања све манифестације у којима подозрева „анти-американску делатност“. Што се тиче стаљинског империјализма и стаљинских партија које оњ издржава у свету, ако им сеи догоди да поведу борбу за одбрану културе, као што у овом часу воде борбу за одбрану мира, то је само стратегиска пропагандна борба са чисто пригодним циљем. Како би се стаљинизам икада усудио да се назове борцем за културу, када је познат систем „инквизиције“ и „индекса“ који је завео против слободе изражавања и, например, против истог оног што је нацизам стигматизовао под етикетом „изопачене уметности“ или „јеврејско-масонске“ 2

И тако руски империјализам и амерички империјализам не само да су један другом објавили рат, већ су објавили рат човечанству. Нема више никаквих слобода мишљења, стварања, делања, преображавања, једном речи, викакав напредак убудуће није више дозвољен људском роду. Он се мора слепо поделити између оба блока и целокупан ући у сукоб који они Прилр мају и који ће га уништити. То је једина судбина која га чека.

_ Може ли јој избећи» То је питање које се поставља слободним људима који су дошли на овај конгрес, у слободној земљи која је херојски извојевала своју слободу и која је спремна да је одржи свим средствима социјалног прогреса које садржи у себи-та слобода. Али шта је људски род, ако није заједница народа као што је овај и који хоће да живе и да се ЈБАЗБИЈАЈУ по својим властитим условима» | , А зар слободан развој свакога не осигурава сарадњу свих, то ће рећи режим општег мираг Република претставља слободу сваког свог грађанина,