Наша књижевност

50 - _ - — Књижевност

< који слободно одлучује да са својим суграђанима потпише друштвени уговор. Шира демократија претстављала би слободу сваког народа да се споразуме са другим народима у низу уговора који би у принципу били слични онима који се могу потписати под“ окриљем повеље „Уједињених нација. Али, зато је потребно не само да сваки народ буде кадар да се изјасни, већ и да осети да је независан од оба империјализма, који га гутају у свом часу. “

"Морам напустити општа расматрања, да бих испитао случај моје рођене земље, Француске, и одмерио катастрофу у коју је вуче њено потчињавање и једном и другом империјализму. Јер сна је потчињена и једном и другом. Совјетском империјализму потчињена је кроз комунистичку партију, која француским масама преноси пароле, надахнуте овим или оним стратегиским и дипломатским ставом Москве, и тако их удаљује од њихове револуционарне

традиције (што значи да то не би више био народ који би, у условима ство-

реним за њега, долазио до свесног сазнања тих услова и према њима деловао, изграђујући историју, за себе и за друге народе). Француска је исто тако потчињена и америчком империјализму, који је увлачи у свој интересни круг, поставља границе њеној особености, приморава је да запоставља своје властите интересе, да) би што потпуније послужила интересима његовог рата, војним издацима, на које је нагони, разара њену економску структуру, спутава рад потребан за њену обнову, за њене школе, индустрију, за њен физички и морални препород. изопачава све њене проблеме, које она више не соже да посматра у националној светлости, већ једино у функцији интереса америчког империјалистичког капитализма. Сва та колонизација Француске п њене империје одводи на странпутицу судбину француског народа. А: та судбина, по пореклу и суштини, лежи нам на души, Нама је стало до наших проблема. Потребно нам је да рашчистимо рушевине, да саградимо куће. Требало би да се вратимо нашим методама рада, да снизимс порезе, да сузбијемо ин-

-флацију, да обновимо грађански живот, да положимо темеље демократији, да

наставимо стари револуционарни пут за више слободе и више правде. Ми немамо више тих планова. Изгубили смо могућност да сами стварамо своју историју. Најзад, највећа саблазан тог супротстављања карактеру нашег народа и његовом природном развитку лежи у она два догађаја која сам малочас поменуо н за које Сједињене Америчке Државе сносе одговорност: васкрсавање фашистичке опасности на нашој западној граници и на нашој граници на Пиринејима. Шпанија, наш сусед и природни пријатељ, са којим би било при-“ родно одржавати братске односе, осуђен је за вечита времена на срамну диктатуру, а нас, француске републиканце, присиљавају да постанемо савезници са фалангистима, џелатима шпанског народа. А Немачка, Немачка која нас је у раздобљу краћем од једног века три пута. плавила, биће, против воље великог дела немачког народа, потпуно предана у крваве руке нациста. А нама, ако доследно идемо до последње консеквенце америчког плана, не остаје ништа друго но да код нас опет успоставимо режим Вишиа.

Да ли је француски народ још способан да пробуди своју свест, која би му омогућила повратак независностир Да ли су народи кадри да у тренутку, у магновењу, сагледају услове који их у Том часу сурвавају у понор» А остављајући народе пострани, да ли су владе кадре да се приберу у живој повезаности са битним органским интересима народа који пред светом претстављају

у