Наша књижевност

Културна хроника 501

/

и којим управљајуг А то осећање националне одговорности несумњиво би им било јасније, када би имале за собом народ и изрични и неопозиви захтев јавног мњења. - -

Нажалост, када Је то мњење пољуљано и када га, суревњивог и вазда на опрези, владе не осећају, када су препуштене искључиво самима себи и када се одржавају једино апстрактним изборним мајсторијама и чистом политичком техником, не треба се чудити што се управљају по жељи сила и што се потчињавају њиховој вољи и фаталности њиховог оруђа.

Влада која би, у присном додиру са народом којим управља, опет нашла свој национални смисао, имала би прилике да обележи своју независност у односу и на један и на други блок и неизбежни сукоб који припрема чудна сарадња тих блокова. Те прилике непрестано се јављају, у живој игри: утицаја и стицаја околности: то су прилике преговарања. Дешава се чак и да их ствара један од блокова, пуком игром случаја или којим прескретом у својој. тактици. А каткад то чине и народи који су пострани од сукоба, као Индија, и који не желе да се уплету другаче до једино мудрим саветом. Нека буде овде дозвољено једном француском грађанину да изрази своје жаљење што његова влада није чешће сагласна са таквим покушајима, или, штавише, што и сама не узима иницијативу. Али, ми Французи нисмо једини који изража_вамо то жаљење: изражавају га сви народи који су навикли да чују глас Француске и болно оплакују њено ћутање у овој великој интернационалној

кризи, у којој би тако добро дошло некслико речи пуних здравог смисла и мере.

Сваки народ који отвара врата преговорима, сваки народ који, за решење ког горућег проблема, предлаже измену мисли, самим тим даје доказ независности и спасава се да-пе западне у безизлазни положај. Од сателита, та земља постаје господар, и то господар у оцени проблема који се постављају пред њу и господар саме себе. Ослобађа се тога и постаје слободна. Блокови намећу народима које у себе стапају дисциплинску једнообразност, тешку, деморалишућу и која их лишава личних црта. Послушност је потребна за рат. Али преговори крше то ропство и тај аутоматизам, јер у преговорима лежи стваралаштво. Оно омогућава непредвиђено и многострано. Народ, у преговорима које је предложио или у којима учествује, опет налази смисао своје властите мисије, особеност својих услова, својих потреба, својих тежња и свог животног интереса, опет се прожима својим животом, опет налази своју независност. Ј

Сталним преговорима свих држава, великих и малих, свих међусобно равноправних, заменити загушљиву и чудовишну слепљеност блокова, зна"чило би вратити свакој држави њен лични живот а свету еластичност, способност живог преображавања. Ми не можемо учинити ништа. друго сем да одавде упутимо. разним народима света позив да од својих влада захтевају · стално деловање у том смислу. Нека владе знају, за сваки случај, да еваки пут када предлажу састанак и споразум, консултацију јавног мњења земље чија је судбина у питању, изношење спора пред конгрес нација, пријем на тај конгрес ког великог народа који је стекао поштовање и уважење демократског света, укратко, када пруже прилике да се расмотре и расветле раз-

мирице међу државама, — стављају препреку немилосрдном покретању ратног