Наша књижевност

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

ЕЖЕН ЛАБИШ: СЛАМНИ ШЕШИР

Написан и игран равно пре сто година, 1851, водвиљ Ежена Лабиша Сламни шешир био је један од првих видних успеха тог плодног фабриканта позоришних спектакла, који је за двадесетак година делатности написао, сам или у заједници, преко три стотине позоришних комада. Ако

"Сламни шешир, тај усковитлани плод театарске фантазије 'и' рутине, на ивици реалног и немогућег, данас већ изгледа тако наиван и старомодан, тако беспримерно безазлен у свима својим видовима, он је својевремено, у позоришном животу Париза, где је водвиљ имао своја неприкосновена правила освештана традицијом од Молијера до Скриба, унео један нов стилски обрт у концепцији водвиља као“ позоришног рода. Насупрот скептичним предвиђањима кратковидсг управника позоришне куће Монтасје, која је Сламни шешир први пут извела, ово дело лаког духа и бесловесне фантазије, живог верва и вртоглаве. брзине, ускоро је, захваљујући углавном баш новини свога театарског карактера, доживело брзе и одлучне успехе код лаковерне публике која од позоришта тражи забаву и разоноду. И оно што је, у први мах, догматичним љубитељима водвиља изгледало као обесвећење канонизираних традиција лакога жанра, показало се, доцније, у самом процесу развитка водвиља, као врло плодно исходиште за произвођење једне нове, и овога пута, авај, опет неприкосновене традиције, чију ће илузорност, свега неколико деценија доцније, открити нсви покушаји и нова настојања, на челу најпре са Сардуом, па онда са Тристаном Бернаром, па онда са Анујем, па онда... ко зна с ким.

До Лабиша, водвиљ је, и поред необичне разноврсности тема и инспирација, имао свој неприкосновени вид: он се увек, у суштини, сводио на лаку комедију интриге и квипрокоа. Лабиш је, баш са Сламним шеширом, покушао да у театар унесе један нови -елеменат: покрет као ви„зуелно театарско дејство. Критичар Алберт Тибоде изврсно је осетио, у својој Историји ф ранцуске књижевности, позоришни карактер те новине када је подвукао да је „Сламни шешир заменио водвиљ ситуације, или, боље рећи, на њему израдио водвиљ покрета“. Лабиш је, тако, старој традицији водвиља, који је већ био створио читав механизам за заплитање и расплитање комичних ситуација, дао нови комични нерв живошћу фантазије и брзином покрета.

Лабишев стваралачки свет, остварен с вервом и површношћу галског хумора, који у свему и по сваку цену, по цену апсурда чак, тражи и форсира

8 књижевност