Наша књижевност

522 | | - Књижевност

ном животу (нема ту великог стила без слика); тражење природног и уверење да само у једноставности писац може наћи лепоту; обожавање природе и мисао да није дужност уметника да описује као реалист, већ да тражи под привидностима оно што оне сакривају; једна чудесно осетљива интелигенција, која уме да анализира и најскривеније узроке деловања; једно дикенсовско осећање комичног и шекспировско осећање трагичног, укратко готово све оно што ће доцније сачињавати Ае Ле ИН, болну и нежну поезију дела У тражењу изгубљеног времена“

Питајући се, на почетку и на крају свога чланка, да ли треба штампати дела која. сами уметници нису хтели за живота да објаве, Андре Мороа инсистира на теме да овај роман треба дати читалачкој публици, јер он открива мисаони и осећајни свет младога Пруста, у коме ће се брижљивом аназлизом моћи открити читав низ аутобиографских елемената. Но да ли се ово дело држи својим сопственим квалитетима, независно од поетичног сјаја који на њега баца: велико име Марсела Пруста, с томе Мороа није написао ни речи. О томе ће се, надајмо се, моћи уверити сами читаоци када Жан Сантеј буде објављен у књизи,

ФОЈХТВАНГЕРОВО ДЕЛО О ГОЈИ

Немачки емигрантски писац Лион Фојхтвангер, који стално живи у Енглеској, издао је на енглеском језику велики историски роман посвећен животу и раду шпанског сликара Гоје, под насловом У тај час. Како је у многим приказима подвучено да је ово дело немачког писца, у већ прилично сбимној литератури о шпанском сликару, један нов и значајан допринос за разумевање Гојине личности и његовог сликарског дела, „Тајмс“ је донео, у свом литерарном додатку, један кратак, умногоме ироничан осврт. Многе странице овога романа, — истиче писац тога непотписанога написа, — одиста су посвећене сликару, његовом сентименталном животу: али тај роман садржи само једну анегдоту о епизоди са војвоткињом од Албе и историју двеју славних слика Гсле Маје и Обучене Маје. На 10-0ј страници романа срећу се Гоја и војвоткиња. „Његова колена се прегибају, — пише Фојхтвангер: — свака влас војвоткиње, свака пора. њене коже, густе надвијене обрве, полуоткривене груди под црним чипкама будили су неограничене жеље.“ После неколико страница војвоткиња долази у сликарев атеље, сва у густим веловима. „Гоја је привуче себи, преврне на постељу.“ После оваквог сумарног решења једне деликатне ситуације, Фојхтвангер прибегава статистици. И даје нам до знања да: Ескориал има 16 дворишта, 2673 прозора, 1940 врата, 89 чесама, 1860 одмаралишта; и да се у Ескориалу налазе 204 скулптуре и 1653 платна и осим тога потпуни скелети 10 светаца и мученика, 366 руку и ногу и 1427 прстију. „Ма крају, — каже Тајмс, — статистички подаци

16 »

који су најпоразнији налазе се у броју страница ове књиге: 516!

СТРАШНО ПИТАЊЕ АНДРЕ ШАМСОНА

Напредни француски књижевник Андре Шамсон, чије романсијерско дело иде у ред позитивних остварења француске књижевности између два рата, објавио је у недељном књижевном листу Гез попуеПез МЕегајгез, један чланак