Наша књижевност

Белешке

У ознаке уметничког стварања као сједне врсте усредсређивања менталне енергије спадају истрајност у борби за израз и одбацивање оних ствари и односа који су сметње за то усредсређивање. Прави уметник предаје се сав тражењу сблика и одбија равнања која онемогућују појаву стваралачких доживљаја и развој инвенције. О тим ознакама Балзак је дао значајна уметничка открића, која се слажу са извесним _исходима психолешких студија о процесу уметничког стварања и продуктивној личности уметника. мекдело“ (у „књизи „Филозофске приче“ у преводу Душана Милачића, Београд, Култура 1948) може се сматрати као прилог психологији не само сликарске уметности него. и књижевног стварања. Ту један стари уметник говори да је лепота ,,03биљна и тешка, да треба чекати њен прави час, треба је вребати, притеснити и чврсто пригрлити да бисмо је пебедили. Облик, то је Протеј кога је много теже ухватити него Протеја из басне од кога је богатији у тајним побудама; њега је могућно натерати да се покаже онакав какав је тек после дугих борби“. (Стр. 396—397). За мнсге уметнике и писце данас може се заиста рећи да се задовољавају првим или другим или трећим обликом и да се њи-

хова инвенција не развија. интензив- .

но. Отуда се у радовима појединих даровитих ·с" књижевника показују крупни недостаци, које стваралачка критика утврђује и објашњава и тако утиче на њихов креативни процес и помаже развитак њихове личности, ·

Прилог проучавању "психологије уметникове личности јесте и Балзакова новела „Код Мачке која се лопта“, коју је недавно издала Матица Српска у брижљивом преводу др Николе Банашевића. У тој причи, као и у „Непознатом ремекделу“ и роману „Мутивода“, Балзак је дао живе слике о динамизму стваралаштва као страсти џи о личности умет-

ника. Подржавана надахнућима и.

дубоким емоцијама, та страст стиче

злзакова новела „Непознато ре-

985

поводом КЊИГЕ „КОД МАЧКЕ КОЈА СЕ ЛОПТА“

потпуну превласт код појединих уметника, али може добити и патолошку форму као у новели „Непсзнато ремекдело“. У новели „Код Мачке која се лопта“ сликар Теодор де Сомервје предаје се потпуно љубави према једној врло лепој девојци и стварању. Осам месеци „сав обузет љубављу и сликањем, био је невидљив за своје најприсније пријатеље, заборавио је свет, поезију, позориште, музику, и своје најдраже: навике“. (Стр. 34). Он ствара ванредан портрет девојке коју воли и којој каже на изложби: „Видите како ме љубав надахнула!“ Али та љубав доводи до брачне драме. Теодор де Сомервје се ослобађа илузије о својој жени Августини, коју је волео; пати због тога што га она не разуме. Он „није могао затворити очи пред једном свирепом истином: његова је жена била неосетљива за поезију, није се могла винути у његове сфере, није разумевала све његове ћуди, његова надахнућа, његове радости, његове болове; она је тапкала по земљи, док је он пловио облацима“ (Стр. 78).

У Балзаковом животу играју значајну улогу страсна љубав, идеализовање жене коју воли и ослобађање од илузија. Јђубавна страст је један од извора стваралачке инспирације. (Овде он пројицира нека своја искуства. Снажно описује љубав уметника према жени, његдве душевне кризе, патње, триумфе, љубавне заноса али и разочарања. Балзак . приказује карактере људи сликањем средина у којима они живе. У описивању љубави девојке из трговачке породице и младог уметника он открива једну од битних црта карактера уметника. (Осветљује структуру његовог карактера не само претстављањем средине него и сликањем конфликта између њега и жене о којој је имао идеалну слику: Сликар је створио ремекдело захваљујући илузији чији је основ у љубавној страсти. Разузданост фантазије, која служи љубавној страсти, сузбија се критичким посматрањем, које даје подршку творачкој снази, али остаје таштина, која, увређена, води свирепости. У току дужег за-