Наша књижевност

538

лику поезију, стиховима приближи деци поменуте суве поуке. Друга је ствар колико ће томе овај стиховави програм здравствених поука да допринесе. Наиме, својом садржинем, својом прозаичношћу, тема се отела снази песничког уобличавања и једне Десанке Максимовић. Сува материја отимала се писцу испод руке, јер ни сва мајсторска ерудиција није довољна да се напише поема о БС -вакцинацији! Ма колики био таленат, он није довољан да из овакве суве школске дреновине Оц ди капи поезије.

Међутим, описујући своје дечаке и девојчице, а држећи се круто шеме своје дидактичке усмерености, Десанка Максимовић се удаљује од

еалистичког начина приказивања "дечјег понашања и реаговања. Она као да не познаје дух дечје игре и дечјег схватања, као да не познаје душевни живот детета. Њени дечаци и девојчице су више шеме него жива деца. Она на пр. каже да деца проводе вече „дуго мислећи на лекареву причу“. Без обзира на то што је та лекарева прича само сумарно: саопштење о томе како су једнога дана он и његови другови трчали

голстлави, полуголи,

кроз ветар, по нашој башти,

па им је због тога један другар | умро ..од туберкулозног

У мозгу запаљења,

по чему испада да се то запаљење добија услед трчања, без обзира на те, деца не показују никакву склоност за дуге вечерње мисли.

Каква су деца или, боље, каква би по сугестији песника требало да буду, види се и из лика малог Павла, руководиоца здравственог актива, који се чак пење на таван, крије се иза. куће, осамљује се, да би могао да „размишља“ о томе „кога цвета треба прах и лист узети“, пошто га је обузела мисао о томе како би му могла да умре бака. Он је стармали, озбиљан и намрштен, води бригу о свему и дели савете на све стране, па је као такав сувише далеко од Истинског дечјег лика у свакидашњем његовом ставу и понашању. Деца не знају за такву у-

Књижевност

)

порност размишљања и удубљивања, па је такав став неприродан, конструисан и деци неразумљив.

Постоје извесне форме дечје борбе за здравље, за хигијенске навике и културно. понашање, известан удео деце у општој борби против. болести, (у скандинавским земљама на пр. деца су по градским угловима опомињала старије да не пљују по улицама), али таква активност, транспонована у свет поезије, треба да одговара дечјем природном начину понашања, њиховом психичком узрасту, да им та акција буде детињски. привлачна и интересантна.

Поменућемо још неколико недостатака. Не можемо се, наиме, сложити с тиме да су за своје болести крива само деца или недовољна хигијенска свест њихових Ктаријих, нити можемо да делимо идеалистички педагошки сптимизам, да је само просвећивање довољно да уклони и 0о6јективне узроке болести: беду, глад, станбену стешњеност, прекомеран рад, итд. -

Исто тако, за родитеље, деде и баке, узела је само негативне типове. Сви се они супротстављају хигијенским настојањима школе и лекара. Формално, ова поема нема много добре поезије. Она је сачињена од дугих нарација, од споредних епизода, од којих она о сунцу као чиниоцу здравља обухвата 26 стихова, 0 води 41 стих, о ваздуху 40 стихова, због чега је сувише развучена и деци досадна.

Ретка су успела места:

Ваздух је ваш савезник трећи, пријатељ деце стари.

Кад би језиком нашим

умео љубав изрећи,

реко би да од свих на свету највише децу мари.

(С- планине он јој донесе мирисе четинара,

с висине мирис облака...

"Техничка спрема и илустрације су примитивни. Као целина, књига није допринела песничком угледу свога аутора, али може корисно да послужи здравственим активима пионира. ' у Б. П.