Наша књижевност

Белешке

Недостаци Петровићеве књиге, који су у овој белешци узгредно навођени, могли би на сцени сигурно ишчезнути. Али и оваква каква је, она собом претставља зани-

мљиву и пажње вредну књижевну

творевину.

Ра Р:

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ: БОРЦИ ЗА ЗДРАВЉЕ

Детињство је Десанки Максимовић од самог почетка њеног уметничког стварања било извор живе песничке инспирације. Оно је за њу било снажан уметнички доживљај, који је надахнуо низ изврсних лирских остварења, која као целина претстављају значајан допринос нашој савременој дечјој поезији. Дубоко проживљена и проосећана, њена дечја поезија је прожета осећањем хуманости и љубави, сна је разноврсна и богата темама. Погођеним

акцентима детињства, она је животно истинита, психички убедљива и

детету блиска.

Десанка Максимовић је рано показала и дар и способност да оживи и уобличи слике сопственог детињства и лепоте малог света, да у изразу сачува дикцију детињства, да избегне формалну дидактичност, иа"ко су и њене дечје песме васпитно усмерене у најбољем смислу те речи. Али у њима има чари истинске поезије, која је блиска и одраслом читаоцу. Њена дечја поезија, која

обухвата знатан део њеног уметнич-'

ког стварања, нажалост, није ни довољно оцењена, ни проучена, ни приказана, чему је узрок и то што су многе њене дечје песме још расуте изван збирки.

Међутим, њена поема „Борци за здравље“ нема ни духа ни лепоте њених ранијих песама за децу.

У свој ошшпирној и развученој стихованој хигијенској причи, без много поезије и надахнућа, са практично дидактичним циљем, она даје готово целокупну дечју и школску хигијену, упознаје децу и пионире са значајем и улогом микроба у изази„вању болести, као и са начинима борбе противу њих. Даље, она ука-

10%

зује на могућности неких форми дечје здравствене активности, и, на крају, сасвим конкретно врши агитацију за вакцинацију БСЖ вакцином, која је код нас актуелан здравствени проблем. У тежњи ка исцрпном обавештавању и васпитном деловању, она се овде дотакла разноврсних здравствених поука, рђавих навика, предрасуда, рђавог понашања. Широко и детаљно обухватила је узроке и изворе болести (деловање микроба преко туђег огриска, туђе чаше, преко пољупца старијег 60лесника, нечисте руке итд.), затим чинисце здравља (сунце, вода и ваздух), као и потребу стварања културних и хигијенских навика. (Она од својих писнира тражи да не седају на влажну траву, да не пију алкохолна пића, нарочито не ледена, да не једу колач „кад је на земљу пао“, да прстићима не чачкају нос, да руке трипут дневно перу, да се брину о личној и разредној чистоћи, да им „блистају главе —блистају зуби , да раде гимнастику, купају се, да проводе време на чистом ваздуху). Затим даје плани програм рада здравственог „актива једне пионирске организације (сакупљање хартијица по школском дворишту, брање лековитог биља, колективно утицање на поједине колебљиве другове, отпор недовољно свесним старијим укућанима, здравствена акција на градском тргу и пијаци и др.). Али нарочито се дотиче важности и вредности вакцина-

_ције БОЖ вакцином, која обухвата

скоро трећину књиге, а чија су. поента ови, иначе слабо успели, стихеви: Али једно говорио лекар

а друго деде и баке,

понеке и мајке младе,

узбуна дигла се у граду,

на све стране се разлеже:

Бе Се Же, Бе Се Же!

Указујући на значај колектива у стварању културних и хигијенских навика, Десанка Максимовић жели да помогне масовни здравствени покрет, да, одужујући свој „песнички дуг, поетски помогне. здравствено просвећивање младе генерације и да, вероватно без претензија на ве-