Наша књижевност

Белешке

није апсолутно довршено и савршеној; наводимо их како смо их на дохват бележили, непотпуно библиографски обрађене, али ће ипак послужити за попуњавање ове књиге: ___ Александров А. И.: Кратки отчетђ о занитинахљ за границен, Казан 1895.

Богдановић Милан: Поводом Његошеве прославе. Реч и слика | (1926), 172.

Великановић Исо: Тко је написао Смаил-агу Ченгића» Обзор 1925, бр. 345.

Вуксан Д.: Владика Раде и Вукова руска пензија. Просвета ХХТ, 716.

Вулић Н.: Његошев превод из Илијаде. Звезда | (1900), 356.

Гавриловић А.: Два нештампана писма П. П. Његоша. Коло, 1 (1901) 439.

Грчић Ј: Јован Кирсте. Портрети с писама У. 5 С. 1989, с. 122.

Делић Ст. Р.: Истина о погибији Ченгића. Гајрет 1925.

Дучић Н:: Крштење потурчењаках у Басојевићима, Календар „Орлић“ 1866. (Прештампано у делима Н. Дучића). |

Ђуровић Д.: Одјек живота расних идеја и њихова форма у творевини П. П. Његоша. Претеча, видовдански број 1928, с. 37.

Јакшић Г.: Зетски митрополит Данило ! и ослобођење Црне Горе, Бесгтрад 1896.

Кајмаковић О:: Његош и босански устаници, Гајрет 1925.

Кордић С.: Психолошка вредност „Горског вијенца“, Претеча 1927.

Лавров П. А: Српски радови о владици Раду, Глас Црногорца 1914.

Липовац Ј.: Дописивање о Његошу, Венац УШ, 597.

Мићић Р.: Афирмација лепоте код Његоша, Мисао ХХУШ (1928), 378.

Онгаро. Франческо Д:: Нови подаци о Његошу. Мисао ХИП (1923), 1083. ј

Ораовац Т.: Ивана Томова, мати владике Рада. Црна Гора, лист радикалне странке, 1920.

Остојић Т.: Педесетогодишњица П. П. Његоша, Трговачке новине (Нови Сад) 1902. ·

Петровић Његош, Петар П: Један проглас, Венац Х, 221.

Поповић С.: Мухамеданци у Црној Гори. Политика 30. У. 1925 и даље.

541

Савић М.: Приказ мађарских превода „Горскога вијенца“, Летопис књ. 214, 1902.

Соловјев А. В.: Владмка Поет Петрђ Петровичђ НЂгошљ. Врема (Београд) 1926.

Секулић И.: Тле чији је син владика Раде. Пелитика, божићни број 1939.

Шевић М.:: Стогодишњица Петра Петровића Његоша, владике Рада. Меда 1913, св. 5—6.

Шеноа А.: Новица Церовић, Вијенац 1878, 107.

Шмаус А.: Василије Суботић, Венац Х, 529, 708. ;

Сем тога мислимо да је требало да у ову библиографију о Његошу уђу и следећа страна дела:

Војоспе А: Те Мопепесто. Ге рауз ећ 5е5 ћађрапо. Раг5 1809.

Сурпеп Еођет!: Гез Мопепеотил5. Рап 1843.

ФСгоћће Нисо: Оигећ Ађател шпа Мопјепесто. Мипсћеп 1913.

Е!сепке Кит: Ратацеп ипа Мопјепесто. Веи 191.

Мипшпе А. Сјагепа: А птебеелић сепбшту Ргпсе-Весћор. Земапез Кеме Мем-“огк 1981, св. за април (и засебно).

Зећезјег: Егсеђиазе едпег Уапдегипо Ашгећ Мопјеперто, 1905.

ЗећНере Озсат: Матке !г Фе Кејзе пасћ Мотфепесто, Гере 6. г.

Зећуагћ; дг. Вегпћаг: Мопјепегто.

Теефрћо 1883.

Рипеф Сјеце: Чланак о „Горском вијенцу“ у »Мепфапо ф Кота« 29. МШ. 1940.

Јепзеп А. Безеђу ег. Зоскћојт, 1901.

Сезетапп А.: Бег Мотерттасће Мепзећ, Ргасг 1934.

Медом! Титојеопе: Септ =ш Моптепесто. Огетопа 1862. П издање. МапФоа 1869.

Мозз Ебсћагда: Елп ћотегзасћег Копјотејсћ: Зопдегађатиск бег »Решзећеп Кипдаасћац« 1910.

Ровински П. А.: Черногор ве прошлом и мастошем. Спб. 1886.

Уфгапотога Гаду: Тће еазјегп сћоге5 о! ће Адгјанс, мћ а ул ћо Моптепесто. Гопдоп 1864.

Сем тога, има и анонимних написа о Његошу које би такође требало унети у ову библиографију о Његошу. Додуше, др Дурковић забележио