Наша књижевност

404 5 1 - – Књижевност

У прозничавитм рукама.

Од понављања толиких од снивања

Сасвим би се отрли, У погледима испрали.

Ал праха њиховог свакако би по прстима. по павутаа разбацаним остало. -

По вољеним и по онима које смо могли да волимо

Да смо могли да смо знали

ЏПраха златног од снова и од нада ипак је тојико по њима

ипак остало. |

ТУ

Не гледај пут Багдале, Храст је давно посечен. Гледај косе зраке омираја како У купају пусту ОУ а : раскошјем. Заборави на кише и на снегове година. · Тихо у себи изговори само реч Багдала. Плишана кап њена пада на ране И на неспокоје. Не! то не цепа страшна зебња ни просторе ни дане Ни чаме.кад вребају нас и сумње и потсмех и боре преко свега. Да ништа није ништа нам било дано. Да мира нам нигде нема. Сети се још док изговараш у себи тихо реч Багдала да 5 немаш шта да чуваш за себе сама. И све ти је све било дано.

~

у

И у најгорчој зори Негде за неког отшкринути су про Ри | и неко за неког зебе. И чека.

И у најгорчој зори Што мучно се пробија из тунела у тунел јада "Воз што сулудо јури неизбежном крају Негде крај пруге у загрљају кестенова Станица једна скровита чека: И чека Од пута уморна. човека.