Наша књижевност

420 |. - 6 Књижевност

жена. Заиста, ја не верујем да би господин Веле, у својој манији да од ње направи личност, каква би она требало да буде, утро- · шио и једну мисао на ову личност, каква је она у ствари. А шета би видео Голсвортиг Зар бисмо могли посумњати да он не биу мислима угледао зидове фабрике у Дурлтонуг Иза тих зидова раде жене, које дневно израђују двадесет и пет порцеланских лонаца. А у Миле Енд Роад живе мајке од грошева које те жене зарађују. Али у Сиреју живе послодавци, који у овај час пуше. · дебеле цигаре, док у њиховим вртовима пева славуј. Голсворти, ван себе од револта, добро снабдевен свим техничким подацима, позивајући на одговорност цивилизацију, неће у госпођи Браун видети ништа друго до лонац који се разбио на тоцилу и који је. бачен у кут. |

Само би Арнолд Бенет, он једини међу едвардијанцима, остао да посматра у купеу воза. Збиља, он би брижљиво обратио пажњу на сваку појединост. Запамтио би рекламе, изгледе Сванажа и ЏПортсмута, облик бора које се стварају на јастуцима између глава. Опазио би да госпођа Бргун има брош који је код Витворта коштао три шилинга и непуних једанаест пенија, да су њене рукавице, и то обе, искрпшљене и да је чак на левој рукавици исплетен нов палац. И Арнслд Бенет би опширно изложио да је ово директан воз из Виндзора, који само зато стаје у Ричмонду да прими имућније становнике из предграђа, који могу да допусте себи-тај издатак да одлаве возом у позориште, али још нису у могућности да стекну кола, ма да за то има прилике (и Бенет би нам поверио и какве), да од неке фирме изнајме кола (Бенет нам не би прећутао ни име те фирме). И онда би он лагано и опрезно прешао на госпођу Браун. Приметио би да је наследила једно мало имање у Дачету, једну на одређено време изнајмљену кућу, која није њена својина, и која је сем тога оптерећена хипотеком код адвоката Бингеја — али откуд мени та смелост да изналазим шта би учинио Арнолд Бенет; Зар не пише он сам романег Отворићу прву књигу која ми је при руши. „Хилду Лезвејз“. Погледајмо на који начин он хоће да нам покаже да је Хилда реална, истинита и убедљива, што, као што је познато, треба да буде дужност писца романа. Хилда је затворила врата тихо и обазриво, из чега се дало закључити да има нечег неслободног у њеном односу према мајци. Она је читала са нарочитим задовољством Тенисенову „Мод“, имала је способност да интензивно осећа. Дотле би све било у реду. На овим првим странама јромана, где је свака и најмања примедба од највеће важности, покушава Арнолд Бенет да нам на свој лаган и опробани начин покаже каква је девојка била Хилда.

Али затим он се подухвата посла, не да нам опише Хилду Лезвејз, већ изглед са прозора њене спаваће собе. Тим се објаштава да господин. Скелорн, човек који наплаћује кирије, обично овуда пролази. Арнолд Бенет наставља: