Наша књижевност

А. Бенет и госпођа Браун Е 421

„Иза ње био је Тернхил; а цео суморни кварт Џет градова, чији је северни истакнути врх Тернхил, лежао је на југу. Дуж подножја Четрлијске шуме водио је све до мора широки лук канала кроз још индустријом нетакнуту Чеширску равницу. На обали канала, баш прекопута Хилдиног прозора, подизао се млин чији је дим понекад био тако густ као и дим циглана и омака, који су на обема странама завршавали изглед. Из млина је водио 5 до пред кућу госпође Лезбеј један опекама поплочани пут, који је раздвајао дуг низ нових ниских кућа од њихових вртова. Тим путем требало је да дође господин Скелорн, јер је становао у последњој од тих ниских кућа.“ Један једини ред који би показао изглед вредео би више него све ове реченице које описују. Али оставимо их да се нижу, гледајмо на њих као на један део мучног филитранскот рада; који има да обави: романсијер. А сад — где је Хилда' Бог нек нам се смилује, она још једнако гледа кроз прозор. Ова страсна и разочарана девојка имала је очи и за куће. Често је поредила старог Скелорна са тим вилама, које је могла да види са прозора своје спаваће собе. Због тога се морају виле описати. Арнолд Бенет наставља:

„Тај ред кућа звао се „Улица приватних вила“, веома поносит назив у једном крају где је већина плацева изнајмљено землљиште. Готово у свима овим вилама станују сами њихови сопственици. Апсолутни господари на свом тлу, они уживају увече у својим чађавим вртовима, између ужади на којој се суше кошуље и марамице. Ове приватне виле симболизирале су највећи триумф викторијанског економског поретка, оне су биле апотеоза чуварног и вредног радника. Оне су одговарале сну о рају, који су секретари друштава за подизање станова носила у својим грудима. А кад се боље разгледа, оне су збиља биле велика тековина. Али је Хилда у својој безразложној гордости била другог мишљења,“

Хвала богу, узвикујемо ми. Најзад долазимо на саму Хилду. Али не тако брзо. Хилда је могла да буде ово или оно или нешто сасвим друго, али Хилда није само гледала куће и мислила о њима, Хилда је и сама становала у једној кући. А у каквој је кући живела Хилдаг Арнолд Бенет наставља!

„То је била кућа у средини у једном блоку од четири куће, који је подигао њен дед Лезвејз, фабрикант чајника. Била је то најугледнија између ове четири куће, очигледно сопетвеников стан. У једној од кућа била је бакалница и врт који је управо припадао тој кући био је мало смањен у корист сопствениковог врта. Куће нису биле јевтине, основица за одређивање пореза износила је 26 до 36 фунти, недостижно за занатлије, агенте осигуравајућих друштава и људе који наплаћују кирије. Даље, куће су биле солидне и у великом стилу изграђене. Архитектура, иако у целини неукусна, показивала је трагове познокласичне складности. Бесумње то су биле најлепше куће у овом делу