Наша пошта

| |

Страна 14.

„НАША ПОШТА“ Број 8.

Ф. В. Ферстер: „Социјална култура“. Превео Вук Врховац, Издање С. Б. Цвијановића' Београд 1926: Цена 10Д.

«Социјална Култура», једно од најлепших поглавља из Фестерова дела «Како треба живети», уједно је једно од најважнијих питања социалне педагогије. Питање изграђивања социалне Културе у најужој је вези са питањем о стварању лепших и срдачнијих одношаја међу људима за чим се све више тежи. И стога је оно на дневном реду данас, више но икад. Потиснути из себе све оне антисоциалне инстинкте, којих има на претек, и заменити их осећајима поштовања права другог, то је оно прво што треба да учини сваки човек који хоће да буде позитивна друш-

,

твена јединица- Прочитати Ферстерове мисли о проблемима унутрашње културе, бев које се социјална култура уопште не може изградити, значиће уједно отворити очи пред многим својим слабим странама које треба човеку свом социалном интересу да излечи. Поготово Ће ови проблеми бити од интереса за омладину која ће задојена оваким мислима моћи много добра да створи и себи и народу своме. Неосетно и без умора упознао је нас са најактуелнијим питањима данашњице. Поглавља Социални манири, Политички манири, Опасности социалног рада и т. д. пуни су драгоцених упустава за све оне који,су радници ма на коме пољу јавнога рада.

(– С

| ЗАБАВНИ ДЕО |

=

Ох, тај телефон!

— Наставак —

Једног дана кад је г. Марковић сео да руча, у место мусаке, која је према телефонском споразуму требала да буде спремљена за ручак, његова лепша половина поднесе му — папазјанију!

Ни гром из ведра неба не би га толико поразио као ово неочекивано јело. Сваки други човек на његовом месту направио би читав пачарис: дохватио би чинију са стола, па, или би је натакао домаћици на главу, или бије свом силином треснуо о под. Али он не уради ни једно ни друго.

Као уравнотежен човек који се уме да брзо снађе у свакој ситуацији, он се само намршти у знак незадовољства и примети:

— Мени се чини да у програму за данашњи ручак, попазјанија уопште није била у комбинацији 9!

Г-ђа Марковићка не узе тако озбиљно ову његову примедбу, сматрајући да се хоће мало да нашали па сасвим наивно рече: »Па, једаред да ручак буде спремљен и по мом ћЋефу.«

— Онда је излишно било и питати ме, кад си већ решила да куваш по својој вољи, прасну г. Марковић таквим тоном да она увиде да ту никакве шале

нема и да га оваког љутитог није видела скоро.

— Тито озбиљно говориш једва се усуди да упита госпођа Марковићка.

— Не знам зашто би се шегачио са стварима које ме тако скупо стају! Ако си хтела да радиш по свом ћефу, онда није била никаква потреба да стварам телефон у кућиг

— Ах тај тедефон! узвикну она, осетивши да ту мора да лежи зец. Слушај! Ако ти мислиш да се треба служити и тим срествима само да би ми напакостио због њега, онда је то збиља нечувена дрскост од тебе...

— Шта хоћеш тиме да кажеш2 узвикну г. Марковић, револтиран до крајгости. Ја се служим срествима да теби напакостим 2! А тиг Ти, ти хоћешдаме направиш лудом. Жеља ти је, по неком твом необјашњивом капрису, да ме натераш да силом ждерем јела од којих ме и у сну, кад их видим, ледени страх хвата! Бежи! Ти си за мене право чудовиште у облику жене.

Ту г. Марковић страховито лупи руком у сто да се сви тањири у мало не сручише на под. Он баци сервијету и удаљи се из трпезарије коју испуњаваше мирис свеже укусно спремљене папазјаније! Е

Убезекнутој г ђи Марковићки не оста