Наша пошта

Број 11.

нарочито: храст, бела буква, брест, багрем, питоми кестен, јасен, тисовина и боровина. — То се објашњава уједначеном хладнвћом воде, лужењем трулењу погодних саставних делова дрвета слагању минералних соли у порама, што поступно доприноси окамењавању. и агушћавању честица дрвета. Али не треба заборавити, да има такође извесних врста дрвета која се у води брзо, потпуно распадају као например: јавор, бреза, јасен, липа, топола, врба, дивљи кестен.

У уједначеној сувоти одржање дрвета је скоро безгранично. То доказују египатске мумије и питивуи њихови нај_ боље.

Ако је дрво дуже времена изложено јаким и директним сунчаним зрацима, тада пуца и отвара дубоке бразде у које

влага продире и ствара погодне услове за развијање и напад штетних гљивица. Па ипак,ј ово вреди за умерене зоне, које имају средњу температуру, јер и „великом хладноћом, као и све већом топлотом,“ (тропском) повољни услови за труљење се повећавају.

На крају ових излагања ево неколико таблица које је израдио ЉМотез/ које показују најдужу трајашност познатијих врста дрвета:

1) у растућој влази:

топола... . 107. јела. 70 год. црвенабуква 10 » _ бор. 500» јасен . . .10»' тисовина 600 » бреза #05 > храве 700 » јавор . : .206'> · ослабуква 700» врба. . . 20 » _јововина – 800 » смрека · 60 » 1000»

2) У променљивој влази и сухоти: а) при покретљивом ваздуху:

топола . .. ОУ гиџска. . . ог јовонина -- (1 У» јела ... . 950» бреза .. _. >=—- > | ___.. 850» врба . , . .- з » бела буква . 50 » јавор . . . О» пибовила. . 90» црвена буква . 10» брест · 100 » јасен“. .__________ 20“,

в) При непокретљивом ваздуху и затвореним просторима:

топола. . 1 год. смрека.. 20 г. Поли ~ ____- ___ оду бреза . .. 3» јр ПРО г.

«Мофћев, Низшенезг Вапехко, + Коб: 1881/3

„НАША ПОШТА“

Страна 1.

јавен :. 3 » _ бела буква 130 г. вјра. . . 2 4» тисовина . 15077. Бор - · -_ • = бресе . 180 т. црвена буква 5 » – храст '200 г. 93) У растућој сувоти: јововина 400 год. јела. - 0007. топола 500» бор. . 1008 1. бреза 500" >». _ јавор . 10007. јасен. 500. » · б.буква 1000 г, врба. . . 600 » . брест. 15007. црвена буква 300 » _ тисовина 1800 г. сшрека ... .-900 >». - хравт -. 1808 г.

Као што се види из овога прегледа; уопште: храст, брест, тис, бела буква и бор долазе у ред најдурашнијих врста дрвета, јела и смрека у прилично издржљива; црвена буква, јавор. јасен у малотрајна; а бреза, топола, врба _ најслабија по издржливости.

— (Наставиће се) —

УПУТСТВА

вођењу уаџтинчвог диевнина за уплату н нсалату.

Како треба водити дневник уплаћених упутница, довољно је објашњено чланом 7. ТУ. дела Правилника за унутрашњу поштанску службу.

"Па ипак многе се поште не придржавају прописа тога члана и у попуњавању дневника не посвећују довољно пажње. -

"Ради једнобразности при вршењу овога посла треба поступати овако:

_ Почетком сваког месеца ваља на првој страни дневника у заглављу написати име поште, месец и годину и ставити отисак упутничког и контролног жига.

"У прву рубрику упусује се редни број упутнице, у другу ставља се дан уплате. Датум уписивати у почетку сваке нове Мене стране.

Трећа, четврта и пета рубрика —јас- | на је.

_У шесту рубрику уписује се концем сваког дана дневна свота у цифрама и то у истом реду, у који је заведена последња упутница тога дана. Тај збир треба да престави целокупну суму по. уплаћеним упутницама тога дана. _

_ Рубрика „примедба поште“ има се