Наша пошта

у

Страна 6. „НАША ПОШТА“

Гори толико пажње колико којој другој о

покрајини.

Док су друге покрајине наше државе снадбјевене са државним, неерарним, контрактуалним или општинским поштама, дотле се у Црној Гори осјећа велика и свестрана оскудица у поштама и нема никаквих других пошта, сем ово неколико државних.

У другим крајевима наше државе нема ниђе насеља а да нема општинска или контрактуална пошта, или бар поштарница (помоћна пошта — агенција). У Црној Гори није такав случај, већ има сеја и насеља која су јако удаљена од

" поште. Та даљина је тим већа што су путеви слабији и што их на више мјеста и нема никако. Тако је народ у неколико крајета Црне Горе изложен великим тешкоћама без пошта и саобраћаја.

За сад ћу поменути само два типична

примјера — два крај« који пате без поште — и ако их би било још много у Црној Гори.

На путу од Даниловог Града до Под горице имајнешто више од двадесет километара. Овђе даљина пута и не изискује толико отварање једне мале п. т. станице, али то без сваке сумње захтијевају сви остали разлози, Баш на средини пута између Даниловог Града и Подгорице постоји варошица "Спуж, чије потребе неминомно изискују отварање једне мале поште ТУ реда. Овђе у Спужу има нешто трговине. има и државних надлештава, али највише има · становништва које је груписано у Спужу и околним селима, која су прилично удаљена и од Подгорице и од Данилова Града. Само овај народ може знати ксликим је тешкоћама и неприликама изложен без поште и телеграфа. _

Инсталирање једне мале поште у Спужу, било би по све оправдано, а државу не би коштало Бог зна каквих издатака. Мислим да би се бар у прво вријеме моглађупотребити иста телеграфска линија Поогорица — Град, коју би ту требало укључити, те би се по њој могао обављати директни и индиректни рад. Стубова мислим не би требало без само један уводни. Пошта би се могла смјестили у државној згради која тамо постоји под именом «Ацка Врата».

Други примјер оскудице пошта у Црној Гори јесте Миркова Барутана, о

Број 11.

којој сам и раније писао (Види број 8, за децембер 1920. год. овога часописа). То је велика зграда коју је држава поклонила дотичном народу за школу, а налази се баш на средини пута Подгорица — Ријека Црнојевића (30 кило: метара). Овђе би једна мала пошта била такође потребна и корисна, јер сеу близини налази неколико државних и самоуправних надлештава као и много. бројно становништво (око четири хи: љаде) у околним селима која су удаљена од Ријеке и од Подгорице.

Дотични народ је преко својих општи.

на (њих три) мољакао већ два пута,

да им се отвори једна мала пошта, која би могла задовољити велике потребе. Надлежна су им обећавали поштанске торбе, сандуке и друго, али се то није жељело нити се је примјењивало.

Затим је опет покренута ова акција приватном иницијативом и на велико изненађење ова приватна акција тражи да се пошта отвори на Крњичку Каменицу, а не на Миркову Барутану. Ово ваљда зато, што би се на Крњичку Каменицу морала плаћати кирија на кућу, дочим би на Миркову Бархтану била кућа без икакве кирије! Дакле или то предлажу због тога, или из партијских и политичких разлога — ђаво Ће знати! Истина Крњичка Каменица није удаљена од Миркове Барутане свега ва пет километара, али ипак Миркова Барутана је прави центар између Ријеке и Подгорице. Сви разлози говоре, да би пошту требало отворити на Мир кову Барутаву, а нема ни један разлог, · да се отвори на Крњичку Каменицу, сем ако би збиља били лични или партијски разлози.

Инсталација поште на Миркову Барутану такође не би захтијевала огромне издатке. Ни овђе мислим бар за прво вријеме не би требало више стубова сем уводни. =

Укупна инсталација ове поште могла би се мислим извршити за једну десетину хиљада динара. И овако мали игдатци донијели би дотичном народу неоцјењиве користи и задовољена би била једна велика потреба народа и државе.

Говори се да ће надлежни већ једном и сами увиђети ову потвебу и отворити пошту, оли се бојати да се због некаквог «рачуна» не отвори на Крњич-