Наша пошта

БЕЛЕШКЕ 20

БЕЛЕШКЕ Т СТЕВАН Б. САВКОВИЋ,

министар грађевина.

Рођен у Жаркову 29 септембра 1883.

Постављен је био за министра грађевина и заступника министра пошта и телеграфа 6 јануара 1929; а 14 јануара разрешен дужности заступника министра пошта и телеграфа кад је ва министра пошта и телеграфа постављен Г. д-р Коста Кумануди. Законом о уређењу Врховне државне управе, од 31 марта 1929, укинуто је Министарство пошта и телеграфа, и спојило се са Министарством грађевина. Г. Савковић је тако, као министар грађевина, поново примио управу п. т. т. установом.

Преминуо је у Бечу 12 јануара а сахрањен у Београду, 15 јануара 1930, ув величанствен спровод. Његово Величанство Краљ благоивволео јеприсуствовати опелу у Саборној цркви.

Ожаљен је на редак начин. Његов значај и наде које су ве у њега полагаде у томе се огледају.

Министар просвете, Г. Божа Максимовић изговорио је, поред осталог, над одром поч. Савковића:

И сасвим природно, да се при преокрету од 6 јануара 1929 и при састављању данашње владе помишљало на Стевана Савковића као већ предестинираног министра грађевина са свима оним особинама које су за претстојеће реформе биле неопходне. И заиста Савковић је покавао да је био томе послу високо дорастао и да наде које ву се у њега полагале нису биле узалудне. У раду на организацији свога Министарства и свих својих службених послова, у доношењу нових грађевинских закона, у инспекцијама на терену, у проницљивости и брзом улажењу у ствари, у ревности и приљежности на послу која није попуштала ни кад га је тешка болест саламала и обхрвала — Савковић је био увек први. Рођени радник и стваралац, он није могао седети беспослен ни дужност своју према Краљу и Отаџбини пренебрегавати чак ни кад је смрт готово већ била на помолу.

Опраштајући се у име Краљевске владе са покојним Савковићем, који је, релативно млад и тек у развоју свога. вамаха ипак показао толике лепе ревултате на великом ошштем послу, и који је толиком љубављу био надахнут према Краљу и Отаџбини, молим да му пожелимо вечни покој.

Г. д-р Милорад Недељковић, директор Поштанске. штедионице, изговорио је:

Пред нама лежи тако један рано уграбљени витев, човек ва чојство, покошен косом смрти у најлешшем процвату снаге, памети, стваралачких способности, душевности. И ми остајемо утучени трагичношћу његове превремене и мученичке смрти, као што остајемо са тешком раном на души због губатка који је нас погодио његовом смрћу...