Наша пошта

ТЕЛЕФОНСКО ПИТАЊЕ 30

ТЕЛЕФОНСКО ПИТАЊЕ

Од назад две-три године поговара се и пише о давању телефона приватној режији. Примљене су и понуде страних капиталистичких група. Питање је већег значаја, националног реда. Као теквом посвећена је пажња «Трговинског гласника », који је, у бројевима од 18, 21, 22, 24,27 31 маја ове године, отштампао студију тога проблема: Потреба јавног расправљања; Разлози против уступања телефона приватној режији; Рентабилност телефона; Коефициент експлоатације; Интереси народне одбрене; Могућност инвестиције. «Трг. гласник », дакле, заступа гледиште против тога да се страним фирмама дадне концесија за експлоатацију телефонске службе у Југославији. То исто заступа «Политика» од 7 јуна као и «Ро ојазта К» од 11 јуна о. г. ;

Поменути листови свима су нам доступни. Али наводимо став из написа Г. Петра Милића, директора у пенвији, који вели да п.т. т. установа није фискална, него скров цивиливаторска, као што је правосуђе и просвета . Стога је она и позвана. као и ове, ла приближно подмирује могући део трошкова око извођења и одржавања своје савремене организације, са својим таксама за посредовање и пријемну услугу и користи које доноси народу и држави. А никако, да се њоме тргује, лицитира. Наша је држава, и по свом историском повиву и по изузетном географском положају, неоспорно у таквим приликама, да п. т. т. установу свагда држи искључиво у својим рукама. Да је ово оправдано, нека нам служи за светао пример им историски поступак нашег националног великана, државника и научника Мише Вујића, који је српске желевнице одузео из приватних у државне руке. А наша п. т. т. установа, из истих равлога, није никад ни делимично била у приватне руке, нити је то икоме долавило нити могло доћи напамет, више него да би се издала под закуп просветна или судска установа. Раздржављење — «деераризација» — наше п. т. т. установе била би штетна, по интересе наше земље, па макар кад би то било и делимично.

У средњовековном феудалном добу поштанска је установа у аустријској Империји била баштина породице Турн-Таксис, која је са том граном државног живота наследствено управљала, као својим приватним имањем. Отуда су чланови те породице имали титулу «књажева од поште». И ако је у пређашњој Аустроугарској држеви поштанска установа била у државним рукама, дакле «ерарна », ипак је у њој остао из доба феудализма давно преживели систем «деераризације», те су даване под закуп мале поштанске станице, у приватне руке. Од разгранавања п. т. т. организације зависи прогрес и сигурност државе. Станице би имале стајати стално у државне руке, мање коо и оне највеће. Кад се стручно ради и управља, и кад се исправно испуњавају службене дужности, држава је неоспорно