Наша пошта

[а НАША ПОШТА

— У четири сета ноћу. Такав је наслов причи Александра. Јаков= љева, коју је, у преводу Д. Ц., донео наш угледни часопис Миса о (Београд, мај—јун 1930). Писац је из редова п. т. струке у Русији. Стога му резервишемо ове ретке наших тескобних страница.

Дете села, рођен 1886, од неписмених родитеља,у 15 години напушта огњиште, и лута. Није га мимоишао ни затвор и прогонство у Сибиру. Кроз вртлог рата, у којему је био добровољац, те револуције, прошао је свугда по Русији. Најзад, одао се књижевности и у њој већ створио запажено место.

Причу почиње: Ја сам, Богу хвала, толико образован да чак и положај поштанског чиновника заузимам. Парче хљеба ми је зато увек сигурно... Жели „свој кутак“. Писац — који тако скромно отпочиње — уметнички, уз таленат и проницљивост руских писаца, излаже философска размишљања о животу, смрти. Лаким, течним језиком, без претензија, решава тешке проблеме садашњице. Кроз читаву причу такмичи се ода= брани стил и овејана мисао.

У својој реалистичкој прози, несметан режимом, шиба мане живота у великој Советској републици, Револуција је, вели, завршена, траје већ годинама. У почетку, тада се човек још и загрејавао за нешто. Али сад жуди за нечим другим... Указује на бољи пут. Противно схваћањима екстремних, заступа: не убиј, а поред свеопште среће човечанства, породица и да на њој почива земља. То му је углавном идеја водиља.

ТЕ ИГ

одзЗиви

—ГГе Ке]а1з, п. т. т. часопис који излази у Паризу, тражио је, ради публиковања, превод написа Г. Алојзија Грегорића, директора п. и т. дравске бановине, „Кезгаугасјја робе у Зтоуети ро ргеобга(и“, који је изашао у „Нашој пошти“ (св. јун, јул 1930). Уредништва „Бе Кеја 5 и „Ба Габегрејто аде [1 Р. Т.Т., органа Међународне есперантистичке лиге п. т. т. службеника, симпатично су поздравили појаву нашег часописа.

== Ров Бата! в]ова (Загреб, З јула на 2 ит стр. дружевски се одзива наспрам излажења „Наше поште“. Саопштава извод из програма и лист препоручује својим члановима и претплатницима.

— Роби; с1а5п:К (Љубљана, 11. УПђ бележи појаву свеске за јул „Наше поште“ као и доноси њену захвалност на одзиву словеначких колега.

Г. Пера Марковић, бивши министар пошта и телеграфа, Ваљево. Послао је претплату за једну годину и обећао сарадњу. Г. Министру наша хвала на указаној пажњи као и интересу наспрам струке. Први случај од стране оних који су се ређали на челу Министарства.

— Г. Миленко Л. Крајчиновић, саветник, шеф контролног отсека Дирекције п. и т., Скопље. Послао је, претплату за 58 чиновника Дирекције. Као и већина повереника није задржао 10%, који су му припадали наиме трошкова. Захваљујемо њему и другима на пажњи наспрам часописа. А на рачун те суме слаћемо, као што смо досад у извесним случајевима, бесплатне примерке некојим лицима која нам се јаве дасе због материалних разлога не могу на лист претплатити,

— Васа П. Стојановић, директор пошта у пензији, Скопље: Радује ме појава „Наше поште“. Желим успеха.

— Г. Петар П. Пешељ, управник поште Загреб 2: Желим новој управи сваку срећу и добар успех.

— Светозар Раичевић, диплом. философ, кустос Музеја Јужне Србије; Ваш часопис треба да претставља кичму целе поштанске струке, а сви њени чиновници потребно је да га прате будним очима. Нама, који нисмо позвани да то чинимо, као што су пошт. чиновници, па смо са задовољством пратили одмах од почетка обнову Наше поште и читали неке чланке о п. 7, струци,