Наша пошта

82 _ НАША ПОШТА

добро, ни правично ни правилно. — То важи ва досадашње оцењивање а за у будуће још више, јер чл. 5 новог упутства за оцењивање предвиђа врло детаљно и сасвим потпуно све елементе, све податке, који укупно изведени и процењени треба да даду потпуну слику вредности, рада, способности и кретања једног чиновника. Ту има неких 16 тачака, које врло исцрпно стављају под оцену најразличитије подобности службеника. Ту се чак много тражи, и претпостављам да би оцену одличан могао добити само онај који испуњава све вахтеве ових 16 тачака, т. ј. да се на сваки упит може дати одговор позитиван и оцена одлична. Познато је да се данас многобројни службеници оцењују, ив разних обзира са одличан а и вато што је ипак сувише мало да им се да оцена обар,јер су више него добри. Али, колико ће их отсада бити који би према тач. 5 упутства, могли бити оцењени као одлични, Врло мало, ако се будемо држали упутства. — Како ћемо онда оценити оне који нису у овом малом броју, а ваљани су, савесни службеници, само са мање талента; Ако им дамо оцену добар, учинићемо неправду, јер су више него добри. И, ако им дамо оцену добар, какву ћемо дати оцену онима трећима, који стварно заслужују оцену добар, т. ј]. нису слаби али се ничим не истичу; На сваки начин требало би још ове године увести оцену врло добар, јер она недостаје, те службеници који ову оцену заслужују, буду неправилно оцењени са или вишом оценом одличан, или слабијом оценом добар, у сваком случају неправично и оценом која не одговара, тако да се у првом случају налазе повређени они који су заиста одлични, а у другом случају повређен је сам службеник, јер заслужује већу оцену од добар. — Разуме се да такво оцењивање ствара злу крв међу особљем.

Уошште целокупно оцењивање врши се врло произвољно, т. ]. сваки старешина оцењује по своме нахођењу, а познато је да све старешине немају довољно критеријума, било што немају уопште критичног духа, — немају довољно самосталности у процени ствари, — било што немају ни довољно способности за тај посао. Али баш и да имају довољно субјективних квалитета за процењивање службеника, ипак, у односу на објекат, треба да се у апсолутном смислу одреди колика је и каква оцена слаб, каква и колика оцена добар, врло добар и одличан. Да се зна какав треба да је службеник, каквог внања, способности , вредности и т. д. па да добије оцену добар, а каквог опет знања, способности, вредноће и т. д. па да буде оцењен са одличан. Требало би створити једну такорећи дефиницију ва сваку оцену, па да сваки старешина може са сигурношћу казати, према тој дефиницији, овај ми службеник долави под дефиницију ове и ове оцене. Та дефиниција није дата у овом најновијем упутству, и то је велики пропуст.

С друге стране, отишло је се у похвално детаљисање,