Наша пошта

86 НАША ПОШТА

жинама. Из тога је очевидна важна чињеница, дасу вими неупотребљиве код зматерског саобраћаја са кратким таласима иначе најчешће примењиване таласне дужине између 40 пи 45 м. ва унутрашњи европски саобраћај.

Ови таласи наиме понова сплаве (повраћају се)на вемљину површину, тек на растојању преко 2700 км., тако да постижу везу само најудаљеније европске државе, као на пример, Португалија и Русија, док ближе земље не могу једна другу чути.

22 72

„ето 7202 4802 029 “~

делпчина мртве зоне

Слика 5

Тек пре две године пошло је за руком теоретичарима да објасне ове потпуно загонетне „мртве ноћи“ (Француги говоре у извесном «покривеном (вачепљеном, ваптивеном) ваздуху Разг Бопеће); мора се ипак констатовати, да аматери од тога чине врло малу употребу. Уколико би ово корисно било, происходи отуда, што је са објашњењем овога феномена једновремено пронађено против десјтво, како се из сл. 2 види:тражимо на просто такву таласну дужину, чија је мртва зонама ња него растојање, које треба савладати. Ако хоћемо да радимо са предајником удаљеним на 500 км., тада нам табела даје повољну таласнудужину већу од 60 м. Такође за растојање до око 1500 км., које долави у питање ва саобраћај ба предајницима у Аустрији и Италији, таласи преко 60 м. су најпогоднији.

Како су сасвим друге прилике при дану учи нас сл. 3. Као најбољи талас ва европски саобраћај видимо овде таласну дужину 30 и 40 м. Ту ће се дакле покавати као врло корисна веза на 40 м. Практично, њу можемо лако уделотворити по начину мењања таласа, кад употребимо антену са око 80 м. сопственога таласа (око 38 м. дужине жице) и са том таласном дужином радимо ноћу, док при дану користимо друго хармоничко треперење (40 м.). Сл. 4 даје нам одговарајуће податке за летњи дан и летњу ноћ,