Наша пошта

110 НАША ПОШТА

разумљивим језиком за оне који нису стручњаци на пољу електротехнике, као и за омладину.

Књига се може добити код писца (Београд, Хилендарска 15). Цена <398 Де М. Вујадиновић

— Радио, илустровани недељни часопис. Овај добро уређени и опремљени лист излази у Београду од пре две године. Издаје га Радиоа. д.,а „уређује д-р Винко Витезица. Доноси написе и вести из области радиа, саопштава програм београдског Радиа као и страних станица. Претплата „је полугодишње 70 д., годишње 140 д. Један примерак стаје Зд. Адреса Радиоа. д., Београд, пошт. фах 407. "

= Монополски гласник излази ,од пре 11 година, четери пута месечно, у Београду. Уредници Љубомир Х. Тихни Глигорије Н. Пејановић, вуши чтновници Управемонолола. Лист излази на 4 стр. Поред стручних чланака и вести, срећемо с времена на време и одабране литерарне прилоге.

— Саобраћајни отсек пошт. одељења мин. грађевина израдио је нову Поштанску карту Ј угославше. Карта ће се продавати, код Н. т. магацина, по цени од 60 д.

= Отсек за статистику рачунско-економног оделења мин. грађевина израдио је Стагастику п. т, и т. за 1929. |Заказана је лицитација за њено штампање.

— Годшињи извештај Међународног биров светског п. савеза за 1929 похазује активност Бароа као и његове разноврсне релације. На крају 1929 год., у Савезу је било ззмаља са укупном површином од 130.250.18% ка. км., са 1.921.391.690 стачовника. Биро је расправљао у току године 9082 предмета. Свој лист ГЛАЈпјоп розгТаје издавао је у 3000 примерака.

— Ретка је појава да домаћа штампа доноси написе о п, т.т. установи. Последњих дана Политика је донела чланак инж. С. Симића о новостима из т. т. техничке службе. Правда је публиковала вести о побољшању службе „раздавања и увођења пошт. фахова у Београду; статистички преглед промета „на Гл. пошти у Београду „Колико је Београд добио писама и упутница само У једном месецу, у јулу 19302.

У броју од 11. 1Х, Правда је донела напис Бране Димитријевића, Ј 'гославија пи међународни ваздушни саобраћај. Бележећи три међународне сталне ваздушне линије (Париз—Ангора, Берлин—Ангора, Лондон—Индаја) које сад иду преко наше државе, писац напомиње да је у пројекту да се успостави као четврта стална линија Амстердам—Батавија, која има да веже Холандију са њеним колонијама на истоку.

Завршава са закључком, да ваздухопловни стручњаци предвиђају огромну будућност која претстоји авијацији. Са конструисањем првог ваздушног брода, капацитета једног обичног поморског трговачког брода, има у исто време да се створи револуција не само у погледу саобраћаја, -него и у животним приликама свих народа на свету, којима ће брзе и узајамне везе омогућити ближу сарадњу, потпуну победу простора, и подизање олштег културног и економског благостања.

Југословенско небо на путу је да буде спона међу народима.

Политика је, у рубрици „Међу нама“ забележила неколико исправака Талеф. именика за 1930 као и објашњења комисије која га је уредила и издала. Буџетом за 1930-31 (Х раздео, партија 7, позиција 1) предвиђено је да се Телеф. именик издаје у државној режији.

. Ш.

одзиви

= Поред домаћих, неколико страних листова и часописа бележе #3лажење п. т. часописа из југословенске престонице. Листови Међународног поштанског бироа као и телеграфског бележе тако „Нашу пошту“ у Библиографском прегледу стручних периодичних публикација које |Езлазе У земљама Светског п. и т. савеза.