Наша пошта

У

140 : НАША ПОШТА

продаје за приближно 3,4 њене првобитне вредности; вначи да бисмо 63 ктр бронзане жице продали по 48,75 ден по килограму односно за 1181 дин. Значи да бисмо за 20 година служења бронзаном жицом платили 4675—71481 = 494 динара по километру.

За гвоздену поцинковану жицу рачун је овај: 56 кгр по 6дин. = 836 динара, са повлачењем 436 динара. Ова ће линија бити беспрекорна 10 година, после чега ћемо је замевити са новом, те ћемо још једном уложити 96 дин. Ово ће изнети дакле 872 динара. Расходовану гвоздену жицу тешко да можемо продати скупље од 0,50 дан. по килограму, тако да бисмо за 112 килограма такве жице добили свега 56 динара. _ Значи да смо за 20 година служења гвозденом линијом платили 872—56 = 816 динара.

Имамо дакле две цифре: километар телеграфске линије од бронзе стаје ва 20 година 494 динара, док гвоздена линија за исто време стаје 816 динара.

И ако би се ове цифре морале изменити, — кад би се узело у обзир, да се у пракси старост линија не одређује тако педантно те се жица искоришћује више од 10 односно 20 година, те кад би се обрачунала крајња вредност инвестиција за гвоздену односно бронзану жицу —ипак би се однос морао поново кориговати у корист бронзане жице, кад би се проценила много већа вредност услуга које чини за телеграфски рад бронзана жица.

Из горњег би се дао извести следећи закључак:

За телеграфију, као и за телефонију, рентабилније је употребити бронзану жицу, него гвоздену. Према томе требало би да се, уколико то дозвољавају финансиска средства, убудуће повлаче телеграфске линије од 8, и од2,5 мм. Ке

ТАКСА О ДОСТАВИ И ИСПЛАТИ НА ДОМУ

Такса ва доставу пакета и вредносних писама на дому наплаћује се при предаји и отпреми за она места која врше доставу т. ј. подразумевајући то у ужем доставном подручју. Иначе нигде се не говори у Пошт. тарифи (П. т. весник 9-1925) о ужем и ширем доставном подручју, већ само — достава — испорука у стану примаочеву. |

Има случајева да се у близини места где је пошта, налази неко село -— васеок, које се сматра за уже доставно подручје те поште, а поште не могу знати једна задругу шта припада у ужем а шта у ширем доставном подручју, ради тачне примене такса ва доставу односно ва авизу— извештај.

Стога многе греше у томе. На пр. неке поште наплаћују таксу за доставу бев обзира да ли у адреси има поред места поште која врши доставу и овнака села — засеока, где се заиста примаоцу неће достава у стану извршити већ у пошти. Друге поште чине обратно. Кад у адреси виде

ело — засеок, изко пошиљка гласи на пошту која врши доставу, наплаћују тансу за доставу.

Тако настане преписка између пошта, слање обзнана, па чак често пута дође да ту преписку расправљају Дирекције, на питања и пријаве појединих пошта, јер им је то наплаћивање такса за доставу врло нејасно.

И докле за таксу о достави и авизи пакета и вредносних писама

«стоје предњи прописи; дотле за исплату на дому и авизу пошт. и чековних

упутница стоје сасвим друкчији прописи:

1) Код пошт. упутница не постоји такса ва авизу — извештај, а за исплату на дому постоји. Последња. тачка расписа бр.147 (Весник 5-1930) предвиђа, дасе при отпреми новца пошт. упутницом има наплаћивати такса за исплату на дому и за оне упутнице које би гласиле и за села дотичне поште која врши у своме месту исплату на дому. Значи, без обзира на то што многа села не врше исплату примаоцу нг дому, већ прималац-адресат долави да прими новац код поште, која је обично удаљена 10—15 км.

2) Код чековних. упутп ица, пак, наплаћује се од примаоца такса

во исплату ва дому, и ова се лепи у порто маркама на полеђини исплаћене чековне упутнице.