Наша пошта

КАКО ЈЕ БИЛО УСТАНОВЉЕНО МИНИСТАРСТВО ПОШТА 1918 131

КАКО ЈЕ БИЛО УСТАНОВЉЕНО НАШЕ МИНИСТАРСТВО ПОШТА И ТЕЛЕГРАФА, 1918 ГОД.

Кад смо добили све што један народ добити може: своју велику, слободну и самосталну државу — изашли смо из ранијег стешњеног и скученог круга, и добили широки хоризонат и слободне руке, за сваки корисни и савремени рад, на свим пољима науке, вештине, прогреса и народног благостања. Свесни, дакле, онога за чиме смо тежили и своју крв проливали четрнаест векова, приступљено је, 1918 године, обравовању наше прве врховне државне управе. Тако је, између осталог, узет у свестрано проучавање и озбиљну оцену, и ошцирни реферат и предлог, наших најбољих п. т. стручњака, о уређењу п. т. институције и обравовању Министарства пошта и телеграфа, као врховне управе ове струке, са својим сопственим Министром на челу.

Наши п. т. стручњаци свој су предлог, у главноме поткрепили и обравложили следећим, стварним чињеницама:

Да је савремена и корисва подела рада први и најглавнији услов за истински напредак, не само државе, него к сваког приватног посла и предузећа; да је наша Краљевина пространа и велика држава, те да се њена организација мора изводити на савременој основи, пошто се њени захтеви и потребе, као такве, у великој мери разликују од оних, које су имале наше мале предратне државе; да је п. т. институција у сваком погледу посебна грана великог стабља државне управе, без чије се стручне и администратевне самостглности не може вамислити модерна држава ни културни народ; да Министарство пошта и телеграфа имају све веће, најпросвећеније и најуређеније државе целог сгета, које нашој новој држави морају слусжити ва образац, а никако културко заостале, које ову важну установу сматрају споредном и држе подређевом и запуштеном; да је осривање овог Министарства искључиво општа и државна потреба наше земље, колико са. унутрашњег, толико и сад међународног гледишта; да ово Министарство није луксуз, како би служило за партијске „равнотеже“, нити, пак, за привремену „обнову“, него да је оно врховна управа једне вечне, засебне, позитивне и важне гране народног и државног живота, као штосу и институпије: правосуђа, просвете, сигурности и финансија; да је и овој, као и свим другим, великим гранама државног живота и управе, неопходно потребан свој сопствени Министар, који ће, као члан Краљ. Владе, бити једини моћни и зуторитативни фактор, да њоме самостално управља, заштити јој животне интересе и буде стварна гаранција за њен истински развој и напредак;да је и са економског гледишта овој великој институцији неопходан сопствени Министар, који ће, својим непосредним надзором и ковтролом,као моћни и одговорни регулатор, правилно одређивати сте њене стварне и насушне материјалне потребе.

Ауторитативни стручњаци нашли су: да су, због свега "наведенога, из основа погрешна мишљења неупућених који мисле, да би се у противном случају добила буџетска уштеда, укидањем места ресорног Министра; да један Министар не би могао имати, и поред свих стручних доглавника и референата, да поред овако великог ресора, управља и још којим другим ни физичке могућности, — пошто су велике његове, пословне и репрезентативне дужности и одговорности, и за један овако огроман делокруг; као и да би свака друкчија организација наше врховне п. т. управе била палијативна мера, која би не