Наша пошта

ВЕЛИМИР ВУКИЋЕВИЋ о

она брда поште што јадни поштари имају да приме и даље уруче. Немаху ни потребних одељења ни локала. Том приликом видех ла у пошт. врећи из Париза стигоше ваједно два броја реченог листа од два равна датума. Помислио сам тада, како се пошта

често пута неоправдано напада. — Чешће пута сам вршио позив са разних телефона из вароши, да се уверим да ли се публици везе дају брво и исправно. — Ишао сам и на шалтере

у пошти, да предам неко препоручено писмо, да видим како се поступа са публиком. Једном таквом приликом увидео сам потребу да се ставе они прегратци,који се сад налазе у Главној пошти, ва публику кад прилази и одлави са шалтера. — Једне вечери разгледао сам разна одељења Главне поште. Узбудио сам се кад сам видео како једна чиновница рукује милионима бев подесног и сигурног локала, бев страже. Запитах је, зашто тако Р Чиновнеца ме погледа, па, кад ме препознаде, одговори: мило ми је што сте дошли, господине министре, да видите како трпимо и у каквим приликама радимо. Кад нешто тражимо вазда нам се одговара, нема буџетске могућности; тако је ва материалне потребе а тако је и за наше плате и додатке. Одмах сам наредио да се постави стражар и да се аманетни одељак утврди како је сада.» |

Док смо разговарали, ув српско гостопримство, један бели голуб прелеташе по Г. претседниковом кабинету у којем сеђасмо. Помислих, неће бити да мрзи људе човек који тако воли животиње.

да врлим покојником нијесу ме вевале политичке или родбанске везе „већ крв истога народа и два интересантна разговора. да њих сам га ја молио, у времену кад је био сишао са власти, а он ми их је дао са много отмене љубазности и срдачности. Ово неколико речи, у оквиру стручног часбписа, нека су поздрав из струке на челу које је био пок. В. Вукићевић. О његовом раду и заслугама на челу п. т. т. установе, даће боље и поузданије подат е — који од његових сарадника. Анали струке, пак, свакоме ће дати заслужено место.

Д-р П. ШОЋ