Наша пошта

ВЕЛИМИР ВУКИЋЕВИЋ

ВЕЛИМИР ВУКИЋЕВИЋ,

бивши министар пошта и телеграфа, претседник Министарског савета у пензији“)

У вртлогу политичких и страначких борба, крхало се и младо и старо, здраво и болесно. Виктор Иго је казао да је најнепоузданија правда политичка правда. Док једни неком аплаудирају, други га анатемишу. Истина ипак пролази као слаб али жив извор испод земље, пробија кров стење — док избије на површину. Суд савременика спотиче се о обвире, _ страсти, интересе. Поготову суд пристрасних. А п неприсстрасних, тешко се ослободи бар од властитих принципа. Дочим политика није егзактна наука. И оно што је јучер изгледало добро и корисно, данас се покаже злим и штетним. Колико је добрих воља, чистих намера сахрањено под тим субјективним консидерацијама и пролазним ефектима.

Нећемо овде кров ту призму расматрати живот и рад покојников. | у

— Кад је пок. претседник сишао са власти желео сампак, да с њим говорим; да га лично познам и да видим штоје био уврок ва један неправични поступак административног реда. Посетио сам га у клубу, у Народној екушнитини, који се беше створио под његовим претседништвом. Примио ме је, чим сам се пријавио;бијаху код њега два министра, од којих један активни, вамоли их да се уклоне док свршимо разговор. Што се тиче неправичног поступка у Претседништву, рече ми, да му је референт био саопштио да су «списи изгубљени». Уверих гг да то није било. Ето, вели, кад млађи варају... Иначе, у току другог разговора у Вељи, — некад «револуцконару», радикалу, најновије «тиранину». «узурпатору», видех меку душу наше расе али узбуркану у атмосфери страначких страсти и свађе. |.

Други путсамга видео, првих дана новембра 1930, у његовој вили, у почетку Катићеве улице. Скромна вила, зеленилом окићена, у којој стари претседник заувимаше један спрат. Већ с прага се види да у њој не живи ни поратни богаташ ни «корупционаш». Тешко је рећи да ли се наши људи «боље» осећају на власти или бев власти. Свакако у овом другом случају ближи су

#) Рођен у селу Опарићу (округ моравски) 11 јула 1871. Преминуо изненадно 27 новембра 1990 у Београду. Свршио је философски факултет на Великој школи у Београду. Постао држ. чиновник 1898 као наставник Гимназије у Шапцу, а затим у Београду, школски надзорник у Смедереву 1902—%, доцније професор Учитељске школе у Јагодини и у Пироту. Биран је за народног посланика од 1906. Први пут је постао. министар-грађевина 1921; а 16 децембра 1922 постао је министар пошта и ~

телеграфа и као такав остао при свим променама Владе до 27 јула 1924.

па опет постављен 6 новембра 1924 и остао до 25 априла 1925,