Наша пошта

из телеф. правилника, Пошта и телеграф у Монтабару, Туберкулоза у нашим редовима, П. т. т. у Данској, Фамозна телегр. тачка, Поштарица, Разно, Мала историја наших пошта, Тарифе, Адресни део. — Сарадници су: уредници: Вујадиновић и Ђорђевић; Коста Златановић, Милан Ковачевић, Бора Павловић, Јаков С. Петровић.

Стручни поштански календар за 1931 изашао је такође у Београду; власник и уредник Живко Лукановић, в. саветник. УЗ календарски део налази се напис: О развитку п. штедионица (Миливоје Шићаревић, директор банке), а затим упутство за пословање сап. штедионицом, правила о општинским поштама; Дужности достављача оцарињених пошиљака и права прималаца (одломци из нештампане књиге П. царинска служба —— П издање, од Завише Ј. Радовића); П. тарифа; Што је потребно знати при слању телеграма; Телегр. тарифа; Упутства по телеф. служби; Упутство о добијању дозволе за држање пријемних радио апарата.

У нашој сиромашној п. т. т. литератури,а уз тешкоће издавања књига, календари долазе као добра и корисна пренова. Препоручујемо их п. т. Тт. особљу као и свима који се интересују том струком. — Цена им је 10 д. Могу се добити код уредника и издавача.

— Меце Егеје Ртез5е, Беч5. ХИ. 1930. донела је посебни прилог о Југославији. У њему су и службени подаци о активности и стању п. Т. 1. струке, као и напис о Пошт. штедионици оддр. М. Недељковића, генералног директора исте Штедионице. ;

— теЏијоп розгаје, у свесци за децембар 1930, доноси напис. П. служба у Југославији у току последњих десет година, од г. Косте Златановића, вишег саветника, бив. начелника Манистарства пошта. Г. Златановић то,по други пут у току прошле године, са успехом обавештава страну јавност, преко листа Међународног бароа светског п. савеза, о приликама и развоју наше п. т. т. установе.

— Наша књига, месечни часопис о новим књигама краљевине Југославије, почео је излазити од пре две године. Уредници, проф. Душан Павешић и д-р Станислав Жупић); издаје Библиографски институт „Наша књига“, Земун, краља Петра 59. Претплата је годишње 30 д. Опште је призната вредност и потреба оваквих публикација.

У свесци 1 0. г. доноси напис Библиографска искуства у 2. 1930. Закључује да из истакнутих података „избија готово неодољивом снагом младост нашег народа, готово детињство његово. Да, човек би рекао, с обзиром већ на саму библиографију, да нам је народ можда и млађи по духу, него по годинама“. Иначе, извештај наводи да је 1930 године у Југославији издано око 2000 књига. У јуну 1930 постојало је у нашој земљи 547 часописа.

— Правда, бр. 321. Прашки надбискуп д-р Корлач, иначе професор социологије, рекао је да узрок данашњег растројства друштва види у злоупотреби материје, коју репрезентује нагомилани капитал, а који не служи ни националној економији ни моралном оплемењавању. За декаденцију су криве банке и берзе.

—_ Часопис Мисао, јануар 1930: Мора се будити у народу тежња за снажним карактерима, мора бити поштовање моралних истина и култ пожртвовања, мора се у друштву оживљавати осећање за истинама вишега реда. (Д-р К. Перић)

— Политика 22. ХН. Г. Т. Масарик, претседник републике Чехосло“ вачке рекао је дописнику Политике о потреби наше добре администрације, јер је, вели, живот састављен од мноштва малих питања, и од њиховог исправног, савесног, правилног и благовременог решења зависи судбина појединаца и читавих држава.

СТРУЧНИ ЧАСОПИСИ — го0топ рогваје, у свесци за децембар 1930, поред осталог садржаја доноси списак књига, докумената, часописа и листова поп. т. 7. струци који излазе у разним земљама Светског п. савеза. Претплата посредством поште износи 6 шв. фр. годишње.