Наша пошта

43

налаже да буде на опрези и да благовремено предузима мере, које Ће да учине да сачува њен пословни престиж.

Реконструкцијом појединих железничких линија, увођењем бржих и тежих возова, сигурношћу и комодитетом као и згодним редом вожње, треба извршити једну врсту системативирања транспортних средстава и њих прилагодити општим вахтевима привредног напретка.

Треба још раније створити извесну врсту координације, наслањања појединих саобраћајних средстава једно на друго, у циљу што бољег њиховог комерциалног искоришћења, мада железнице ипак остају и даље главни и битни носилац сувоземних транспората.

Аутомобилом треба допунити и проширити железничку мрежу, посести саобраћајно целокупну територију државе, и дати сваком саобраћајном средству оно место и онај ранг, који му с обвиром на његове особине припада. Стога у саобраћајној политици мора да постоји јединство погледа и неопходна хармонија односа и да буде диригована са једног одређеног и одговорног места,“

Извођење истакнутог програма Министра саобраћаја добило је основу у Закону од 8 децембра 1930, којим је промењен Закон о уређењу Врховне државне управе и Закон о устројству Мин. грађевина и његове спољне службе. Тим законом прешли су у ресор Министра саобраћаја још: Одељење ва грађење државних желевница, као и управа пошта, телеграфа и телефона, Пошт. штедионица и Управа јавног аутомобилског саобраћаја.

Најновији смерови саобраћајне политике добијају, дакле, нов ток и ориентацију засновану на искуству и научном проучавању. Експериментисање биће вамењено системом. Прелав у доба препорода. Од првих својих страница, пледирамо вапрепород. Таквим методом и п. т. т. струка — саставни део Мин. саобраћаја — може доћи до свог преображаја, који јој треба. Сродност струке и предвиђени програм саобраћајних рефорама уливају нам веру, да ће напаћена п. т. т, струка и њено заборављено особље доживети боље дане. ·

Заповедник америчке војске у Европи за време Светског рата, генерал Першинг доказао је да је америчка влада имала много планова предлога и идеја ,али фактично ништа није чинила, да се фронт у Европи појача. Г. генерал је стога „од срца омрвнуо бирократију“. Увидео је, вели, да је бирократија не само непријатељ сваког брвог поступка и правилног, практичног решења ствари већ и непријатељ сваког прогреса, свега што може да доведе до бољих резултата.

Речи славног војсковође укавују на болесну тачку државне администрације у којој „бирократија“ подгрива животне сокове и — сама усахла — суши стабло државног прогреса. Бирократија — лоша — кочи реформе. И допста реформе никад нијесу остварене уским бирократским духом. – Шире концеп-