Наша пошта
Ћћ
ције, координација напора, ув државнички замах — праве пре пород. Новом Министру саобраћаја желимо успеха на том нуту. Олакшано му је самим тим што није ивишао из бирократских кврга које натурају обавезе, обвире и ометају ход напред.
ПРЕД ПРВИМ АПРИЛОМ
Београд има пет главних п. т.т. установа: Главну пошту или Београд 1, Главни телеграф, Пошта Београд 2, Главни телефон и Поштанско царински магацин. Ових пет установа треба да имају све ваједно 1220 службеника и то: гл. пошта 356, гл. тет лефон 320, Београд (2)252, гл. телефон 216, и поштанско царински магацин 76 службеника. То је број прсписан и утврђен године 1930. После много инспекција, извештаја, дискусија утврђено је, да је тај број особља са нешто резерве потребан овим установама, да би могле правилно функционисати. Мрописано је и наређено, да се овим установама одмах овај број мора дати и створити, а сувишак, ако га буде, одузети. Ноим поред те ивричне одредбе, овај број није постигнут него пошта Београд 1 има на лицу, на раду само око 306 службеника (уместо 256); гл. телеграф има око 283 (уместо 320), пошта Београд 2 око 285 (уместо 252), гл. телефон око 187 (уместо 216) и пошт, цар. магацин 55 (уместо 76). Само и ове бројеви су нетачни кад је реч о ссобљу на раду, и кад је реч о потпуно употребљивом особљу. Потпуна слике изгледа овако:
Главни телефон пма поред напред реченог мањка још један приличан број старијих службеница исцрпљених, болесних које више нису ва службу, а воде се на броју и „на лицу“. Предлагане су за пензију али нису пензионисане а за службу више нису. Од њих су 10 стално на боловању и примају, разуме се, целу плату. Као што је внано, телефонска служба је разорна за срганивам, за живчани систем, па ипак за телефонискиње, каб ни ва особље амбулантних пошта није се нико сетио да би број годена ва пензију требало смањити или бар да би их требало пенвионисати кад више заиста нису за службу. Начин који се сала практикује само је скупљи и нерационалнији за државу. Издају се плате тим лицима, '—- изнемоглим болебсницима, која, због стања здравља, не могу вршити службу ,место да се ставе у заслужену пензију коју траже. Међутим, како у другим тако и у 1. Т. т. струци има велики број пензионера — људи здравих и релативно младих, које су партијски или лични разлози бацали у пензију, а који би могли корисно послужити. — Срећом, можда ће надлежни, приликом увођења у саобраћај аутоматске централе, имати на умуда и питање оних телефонискиња — зрелих за пензију, — реше не тако, што ће их дати на рад појединим поштама, где ће оне бити само на терет, него да им се даде заслужена пенвија.