Наша пошта
67
ономе који се одважи да напише историју п. т. струке. Сви његови помагачи васлужиће наше опште одобравање, признање и похвалу. Треба оживети П. т. музеј и Библиотеку. „Наша пошта“ је и раније о томе писала. Знамо колико скупоцених објеката чекају да пропадну, ако се не збрину. Али, ако темељна питања буду срећно решена, „вода“ ће поћи својим током. Ур.
НАБАВКА ТЕЛЕФОНСКИХ КАБЛОВА
У св. за фебруар 1934 „Наша пошта“ је проговорила по овом важном питању. Белешку је пренео „Трговински гласник“, ода фебруара, а у бројевима од 27истогм, и од 49 марта донео је уводне чланке.
У напису угледног „Трг. гласника“ видимо доиста његово традиционално старање за све што је добро и корисно. Жалимо што смо чули да је с неке стране покушано да му се омете штампање његових редака. Али позвани су сметњу отклонили. Ми одајемо признање „Трг. гласнику“, а покаваћемо даље, да се не слажемо са неким од његових бојавни. Управо, бојазан — резервисаност у тако великим предузећима. потпуно је оправдана, па је с тога треба расчистити.
Капитал, који би се морао ангажовати, не треба дапретставља 12 милиона долара. Каблови се не могу поставити једновремено на читавој територији Југославије. Не морају ни одједном. Зна се које су линије прече и рентабилније. Што се тиче самог рентабилитета који „Трг. гласник“ испитује, он је обевбеђен. Свугде у свету, телеф. служба је рентабилна установа. За то треба добра организација, као и ваљано, рационално спровођење посла. Да не говоримо о другим примерима, Чехословачка показује да П. т. т. управа може иввести таква предувећа — својим сретствима. ринос је такав, да омогућава добро смишљену финансијску комбинацију. Можемо и ми! Пред тако створеним стањем опала би, иначе оправдана, бојаван „Гласника“ да финансирање не падне као нов терет на народ и његову привреду. То се може документовати — цифрама.
А. да су нам каблови потребни, — бев одлагања, и то сма-. трамо неоспорним.
Ми тврдо верујемо, као и „Гласник“ ,да ће г. Министар саобраћаја одбацити „нож под грлом“, који је, 10 децембра 1930, поднесен нашој управи, у форми картела. Картела, у којему фирме, дотад конкуренти, подносе заједничку понуду са ценама већим него што су их појединачно давале на ранијим лицитацијама (1927 п 1928 године). Сазнајемо да повећање износи на милионе. Међутим, сада понуђене цене морале су бити не веће него мање. (Зар није у свету снижена цена бакру и осталим производима који служе ва израду каблова >) Томе