Наша пошта

није потребно коментара. Ипак, ми би против тога протестовали јачим гласом. Али, имамо поверење у надлежног да ће преко таквих понуда прећи, и питање набавке и постављања. каблова вратити на прави пут.

Враћајући се на наше раније опсервације у погледу домаће индустрије и начина финансирања, ограничићемо се на ове елементе, који су опречни начину извођења радова, који је инаугурисало Мин. грађевина. Тако Скупштина Инжињерске коморе у Београду, у својој револуцији од фебруара, поред осталог изгласала је, да се при изради путова, као и свих осталих објеката употреби искључиво домаћи материзл, кога има у земљи, а само у изузетним случајевима, где се то апсолутно не може избећи, употребити материал страног порекла.

Тако се једино помаже и ствара домаћа индустрија. Код нас посебно у п. т. т. струци могло би се доста урадити у том погледу. Случај Чехословачке и Маџарске то потврђују.

У том циљу, пређашње Одељење ва поште и телеграфе, ув одобрење ондашњег заступника Министра грађевина г. Николе Увуновића, саставило је, 4 јануара 1930, Комисију да ивради пројекат за организацију т. т. индустрије ,подравумевајући ту и главну т. т. радионицу. Чланови Комисије били су: г. ивж, Е. Лавренчић, начелник на р., г. инж. Ђ. Стејић, шеф т. т. т. секције, г. Б. Павловић, шеф отсека за снабдевање Рачунско-економског одељења Мин. грађевина, и г. Т. Караџић, референт техничког отсека Одељења ва поште и телеграфе Мин. грађевина. Комисија је извршила свој задатак и, у своје време, реферат предала Министарству.

Вредно је споменути ово питање домаће т, т. индустрије, сада, кад се решава о набавци кабловаи др. потреба ва т. т. службу. О њему смо напоменули и на стр. 35 свеске ва фебруар 1984. :

У вези тога, овначавамо важан напис „Пословни кредит из иностранства“, од д-р М. Недељковића, генералног директора Пошт, штедионице, који је изашао У „Политици“ од 49 П о. г. Писац истиче слабе стране тога, да се јавни радови и добављачки послови израђују „тобож кредитом са стране“. Заступа гледиште да се радови и набавке врше готовим новцем, по потреби вајмом, али не на кредит т. ј. да снабдевач буде и финансијер. Скупштина инжињера, у Сплиту, у том смислу је изгласала, у септембру 1930, и сходну револуцију. Питање је додирнуто и на конференцији претставника појединих привредних министарстава и радничких и послодавачких органивација коју је 25 фебруара о. г. саввао Министар социалне политике и народног здравља. Претставник Централног секретариата радничких комора, г. д-р Ж. Топаловић на то је алудирао речима: Стране фирме врше манипулације давањем зајмова и ми у ствари својим властитим новцем финансирамо инвестиције. — Питање је, дакле, и сувише важно; заслужује исцрпно и свестрано проучавање. - Н