Наша пошта

ТЕЛЕФОНИ И ДРЖАВНА ИЛИ ПРИВАТНА ЕКСПЛОАТАЦИЈА2

Нагомилавање капитала у богатим земљама тражи своју експанзију и пласирање у страним земљама. Отуда је потекло, да је страни капитал у последње време успео да добије концесију за експлоатацију телефонске службе у Шпанији, Грчкој и Румунији, Та тежња није ни нас поштедела. И у јавности је добила одјека. Да ли да се телефони дадну у приватне руке, или да их држава експлоатише; Поред других и „Трговински гласник“, „Политика“ и „Наша пошта“ заступали су гледиште, да држава може оспособити свој апарат, уредити и одржавати телеф. службу, и да јој је у томе морални и материални интерес (св. за јун и децембар 1930). То је гле_диште победило код нас. Краљ. влада је решила, прошле године, да телеф. службу уреди и одржава својим средствима.

Познати су неповољни коментари о прелазу телеф. службе у приватне руке у Шпанији и Румунији. Орган Поштанске интернационале донео је извештај о сличној афери у Грчкој. 1926 год. почели су преговори у Грчкој са страним фирмама да им се уступи телеф. мрежа. Тадањи министар је осумњичен, да је од те трговине себи обезбедио „награду“ од 54.000 фунти стерлинга (око 15 милисна динара). Министар је био ухапен; процес још није довршен. П. т.т. организације су водиле упорну борбу да телефони не пређу ив државних руку; октобра 1928 саопштено им је да ће уговор бити поништен. 10 априла 1929 п. т. т. особље је у истом циљу држало штрајк од 4 сата. Нови министар је изјавио да немисли дати телефоне у приватне руке, већ да ради само на реорганизацији те службе, а да ће пре доношења коначне одлуке консултовати и стручне органивације. Влада је затим повела преговоре са неким грађевинском фирмом, која уопште није имала везе са телеф. саобраћајем. Организација је продужила своју пропаганду. Све установе и трговачке коморе ставили су се на страну организације. Само извесни атински листови, код којих су играле своју улогу туђе паре, заувели су безбрижан и чак непријатељски став.

ЈУ октобру 1929, отпутовао је надлежни министар у иностранство, а ва њим и претседник министарског савета. Организација је одмах телеграфски замолила министра да не потписује уговор, па је склапање уговора заиста и одложено После тога организација је покушала са интервенцијом код претседника владе, али сви напори сломили су се о његов отпор. Организација је, на пет дана пре потписа уговора, објавила отворено писмо, у коме пита претседника владе: зашто непромишљено убрзава рад око потписивања уговора, противно интересима службе и особља. Потсетила га је на његову изјаву, од априла 1929, да телефоне неће предати страним рукама.