Наша пошта

149

п ва која странка пристане да плати доплатну таксу према правилнику. — Чиновник Телегр. централе у Паризу Андре Мора добио је за песничке радове награду Друштва књижевника.

. — На немачким железницама заведена је једна новина. Ако путник нема времена да сиђе из вагона и телефонира, он напише шта жели и то преда нарочитом службенику који тај посао обави.

— Општина Париза решила је да једној улици дадне име Бодо-а.

— Први велики европски филателистички конгрес одржанје у „Ливорну, 4. маја, поводом 91-гтодишњице постанка пошт, марке.

На конгресу се могао стећи појам о огромној раширености и значају поштанских марака у целом свету. Поред тога, примећено је да је и филателија постала једна важна трговинска грана. Промет филателиста само у Европи износи годишње неколико милиона фунти стерлинга. Највећи промет на пољу филателије опажа се у Италији, која заузима прво место у Европи. За њом долази Немачка, Енглеска. Француска, Белгија, Швајцарска. Италијански филателисти данас поседују пошт. марака, у сврху филателистичке трговине, у вредности од преко 600 милиона лира.

Прва поштанска марка пуштена је у промет 8 маја 1840 године у Лондону. То је била обична мала поштанска марка, црне боје, са сликом "тадање енглеске краљице Викторије. Израдио је слиикар Мереди. За 91 годину поштанска марка је направила велики прогрес и данаси у најзабаченијим колонијама постоје серије поштанских марака. Рачуна се да данас има око 65.000 разних врста поштанских марака, а број скупљача износи неколико милиона.

На крају конгреса филателиста у Ливорну решено је да се идући конгрес одржи 1933 у Бечу. У исто време одржаће се у Италији конгрес италијанских филателиста.

— П. т. вадруга у Београду одржала је своју годишњу скупштину. За претседника је изабран г. Ђура Ковачевић, инспектор Дирекције пошта и телеграфа у Београду. .

— Филателистичко удружење у Београду одржало је своју редовну годишњу скупштину. Решено је да се донесу нова друштвена правила. Удружењу претседава г. Евжен Дероко, помоћник генералног директора Држ. железница у пензији.

— "Политика, 24. У., доноси напис г. Дим. Ц. Ђорђевића: „да обезбеђење ваздушног саобраћаја. Наше трговачко ваздухопловство добија радиотелегр. везу у ваздуху. Како је изгледала веза између авиона и земље на Солунском фронту и како изгледа сад.“ — Данас, вели, поред овако непотпуне и неискоришћене употребе радиоавијације, од које се ипак може имати користи у ванредним приликама, имамо још и емисију (отправљање) и пријем радиотелеграма између аеродрома на земљи и авиона у ваздуху, за време лета, па имамо чак и отправљање и примање радиограма, и између самих авиона за време летења.

— "Политика, 5и 6 маја, донела је написг. Драгише М. Стојадиновића, инспектора Мин. трговине и индустрије, о питању набавке каблова и побољшања телеф. службе. У броју од2 и. м. донела је о истом напис г. инж. Војислава Поповића, ген. директора пошта и телеграфа у пензији.

— Поштари у Француској имали су 1868 године свој орган Јоцгпај дез розђез.

— Бранислав Ђ. Нушић био је од 1900 до 1904 драматург Народног товоришта у Београду, па је пензионисан ,а убрзо реактивиран ва комисара пошта и телеграфа но, изјавивши се неспособним за такву службу, поново је тражио пензију. (Политика)