Наша пошта

150

___ У Берлину је савван скуп стручњака разних управа које су пристале да учествују у радовима Међународног саветодавног одбора за телефонски саобраћај. Учествоваће и претставници друштава за телефонску експлоатацију и грађење. ! 1

— У Лондону има 700.000 телефонских пртплатника. У почетку 1948 г. било је само 275.000. :

— ЈУ Паризу је подигнута још једна нова аутоматска телефонска централа за 6.000 претплатника. До сад је 50.000 претплатника у Паризу вевано за аутоматску централу, а предвиђа се да ће у 1987 и остале ручне централе бити замењене аутоматским.

— Број радиофонских претплатника ивноси: у Немачкој 3.781,681, на сваких1.000 становника 58,2 претплатника; у Канади 505.758, од којих. 670 бесплатни за слепе; у Великој Британији 3.647.490, од којих 21.305 бесплатно за слепе, т. ј.на сваких 1.000 становника 79.92 преплтатника; у Норвешкој 98.760; у Швајцарској 110.361.

— У Немачкој успешно делује Друштво за проучавање права бежичне телеграфије. У току године Друштво ће проучити проблеме које је истакао Међународни одбор за бежичну телеграфију.

— Уведени су телеф. разговори између Француске и главних станица на Канарским острвима.

— У Немачкој је у току два месеца кажњено 217 лица која су се без овлашћења служила радиом.

— 15 маја о. г. навршило се пет година откад постоји загребачка радио станица. ;

— У Румунији се израђује план рационализације државне управе. Министарства су добила наређење да на сваку претставку морају одговарати у року од три дана. .

— Велики умови Толстој и Тагора, противећи се западној култури,. тражили су да се укину телеграфи и телефони, јер су најмоћније средство ва ширење културе. Часопис угледног енглеског књижевника и новинара Џилберта Којта Честертона најновије, кров призму консервативних схваћања, устаје против телефона. Главни је, вели, кривац за светску кризу — телефон. Сњимје, вели, почела криза, с њим треба да се и заврши. Услед лакоће и брзине у споразумевању између пословних људи, — што у првом реду олакшава телефон — довело је до наглог опадања, потпуног дегенерисања трговине и саобраћаја, а исто тако и индустрије и других привредних грана. Раније, веза и споразумевање између по-; словних људи нису били тако лаки и једноставни. Трговински преговори. текли су много теже, спорије, а тачност и одржавање речи били су светиња.

Телефон је постао главни покретач привреде, која се данас налази у незапамћеној кризи. Заиста је срамота, што један тако мали, прилично: прост механизам дође да упропасти свет) Озбиљни пословни људи треба. да демонтирају телефон у својим канцеларијама, да га бојкотују, да са трговцима који имају телефоне, уопште не ступају у везу. Телефон треба искоренити, телефон је заслужиодасе као срамота савремене цивилизације: спали — на: ломачи!

Тако говоре мислиоци и писци који, попут Жан Жак Русоа, саве– тују човечанство да се врати природи.

Ми подвлачимо чињеницу, која нас овде интересује, даи највећи умови сматрају п. т. т. установу најмоћнијим средством за ширење културе.

П. ШОЋ