Наша пошта

126

Ако такав службеник умре, може се његовој породици издавати. на име помоћи 20% од службеникове задње плате и положајног додатка под условом, да су чланови породице бев средстава и ва зараду неспособни. Исто то важи и за службеника. и његову породицу у случају смрти службеника, који није пре тога боловао, већ је умро у служби (није дакле због 6олести био отпуштен). (Наставиће се)

ИВАН ИВАНЧИЋ, инспектор Вардарске дирекције пошта и телеграфа.

ПРОТИВ ДЕЕРАРИЗАЦИЈЕ И ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ Да још проговоримо противу средњевековне заблуде фискалности, деераризацији и денационаливацији п. т. т. ино ституције. „Раса Јофипћиг“.

Научник Леон Поансар, у своме делу „Студија о међународном уговорном праву“, тлава УГ — „Светски поштански Савез“ — говорећи о главним сметњама и тешкоћама стварања овог Савева, каже: „Највећа је сметња долавила од једне капиталне заблуде у коју су пале извесне државе. Потиснуте новчаном потребом, оне су дошле до тога, да су поштански приход сматрале као фискални доходак. Нарочитосу у Француској биле те тако заблудне идеје за време Луја ХТУ. Тек после 1870 године отпочет је претрес ове бирократске догме, и дошло је до подржавања: да је пошта пре свега јавна слуожба га општу корист, а не фискална машина. Та нова теорија, коју је сјајно подржао Ремива 1871, с муком је продрла. Она је највад сјајно победила, и отада је Француска брво ишла тим правцем“.

И код нас се, дакле, мора бити, једанпут на свагда, начисто са научном истином: п. т. т. институција није фискална, него текључиво цивилигаторска грана државног п народног оживота као што су просвета и правосуђе. Она је, као таква, главни чинилац, управо мозак, размене мисли, споразума и предмета. међу људима. Још од постанка првог љутског друштва, она је главно средство просвећивања и прогреса човечанства. И ту су истину дубоко испитали и утврдили многи светски трудбеници, научници и мислиоци, бев срџбе и гњева — на општу корист љутскога рода.

Од стварања Општег међународног светског п. и т. савеза,. наступила је нова ера културе и напретка, у сваком правцу социалног живота и рада на земљи. Отада је п. т. т. институција избављена од средњевековног потцењивања и робовања и стављена на свом правом и узвишеном месту, које јој као лучи цивилизације и припада. Њој је отада одређена и дефинитивно,