Наша пошта

484

конвенција или да се споје Телегр. и Радиотелегр. конвенција, под заједничким називом „Међународна телегр. конвенција“, као што постоји Међународна пошт. конвенција. Тако би се добио и назив „Светски телегр. савев“, који би обухватао организацију и уређење узајамне размене свију електричних и оптичких преноса писменима, знацима, сигналима, сликама, звуковима. Лист истог Бироа пледира да се реч „телекомуникација“, која је већ свугда примљена, употреби као службени "термин под којим се подразумева: телеграф, телефон, радиотелеграфија, радиофонија.

— Јубпиљарна књига државних железница краљевине Југосљавије 1919—71920“ на стр. 281—5 донела је чланак о нашој п. т. т. служби од г. Милана Ж. Ђорђевића, генералног директора пошта и телеграфа у пензији. Изузев дела о питању приватне експлоатације телеф. службе, о којему имамо супротно мишљење, чланак садржи пуно лепих мисли, погледа и података. Пренссимо неке ставове, који су увек актуелни и поучни:

„У свима културним државама много се полаже на добро уређење поште, телеграфа и телефона. Ова је установа билам раније а нарочито је данас неопходно саобраћајно средство ва све културне народе. Она је за трговачки и привредни свет исто што је п нервни систем за човеков организам. Њено добро уређење и правилно функционисање има силног утицаја на социјални, привредни и културни развој и државе.

Минули ратни догађаји покавали су свима шта значи брво и сигурно комуницирање. Онај који је у рату имао савршено сређени саобраћај, био је у пола победилац. Оно што је осведочено у оружаној борби, важи и у очајној борби економске и политичке конкуренције после рата. У овом случају добро функционисање п. т. т. саобраћаја постаје услов зе фиа поп за успех...

Пре 4—5 година одржавана је у Француској једна серија јавних скупова познатих под именом п. т. т. недеља. На овим јавним састанцима чула се критика на п. т. т. саобраћај, а нарочито на телефонски саобраћај баш од стране оних, који се највише овим саобраћајним средствима служе. И овом приликом телефонска служба била је предмет ошште осуде, али је интересантно, да су се критици телефонских претплатника и осталих лица, која су својим пословима приморана да се телефоном служе, придружили и највиши чиновници телефонске установе, који су и сами били незадовољни телефонском службом, али нису били у материјалној могућности да ову службу поправе. На овим скуповима позивана је влада да телефоне преда у приватне руке, ако није у могућности да их сама уреди.

од општом критиком јавности парламенат је одобрио ванредни кредит од две милијарде франака ва побољшање и уређење телефонског саобраћаја у Француској — посао који се има ив-