Наша пошта

182

вршити ва неколико година, али ва чије дефинитивно довршење треба нови кредит, који неће бити мањи од већ одобреног.

Ми смо у сличним околностима, што се тиче телефонског саобраћаја. С погледом на велику пространост наше Краљевине и многе потребе ва добро уређење телефонске службе код нас, сумњам да нам не би био довољан капитал и већи од две милиарде динара...“

— У Политици од 19 п 20 јуна, г. Драгиша М. Стојадиновић. одговара г. Војиславу Поповићу и наставља расправу питања о набавци телеф. каблова.

Писац заступа гледиште да се каблови израде код нас, нашом радном снагом, нашим бакром, оловом, хартијом и ' гвожђем. Пледира да се у интересу домаће привреде и тешке садање ситуације не изнесе ив земље толики новац, око милиарде динара, када се не мора. Свакој држави, вели, можда у хиљаду година њеног живота једаред се даје прилика да сличне међународне обавезе искористи, да у земљи подигне ону индустрију која јој је неопходно потребна. Рафинерија бакра и фабрике подземних и подморских каблова ва нас су од велике важности. Без рафинерије бакра не могу се замислити фабрике муниције и саобраћајних средстава, а бев фабрике оловних каблова успешна одбрана наше морске обале.

— Време, 19. УТ, донело је напис „Отклањање радиосметње“ на страни и код нас.

— Пошт. штедионица је добила у мају о. г. 4.174 нова улагача, свега 151.545 улагача. Укупни улози код Поштанске: штедионице износе 1 милиарду и 124 милиона динара.

— Г. Милан Л. Павловић, управник П. т. музеја, оснивач и бивши дугогодишњи уредник „Наше поште“, изабран је за дописног члана Академије ибероамериканске за поштанску историју.

__— У Француској се врше опити са службом брвих аутографских телеграма на прузи Париз—Марсељ. |

— Између америчких, енглеских и француских ваздухопловних удружења дошло је до споразума о стварању до 1933 г. пошт. службе између Европе и Америке. До сада је постојала аеропланска служба од Њујорка до Бермудских острва с једне стране и од Европе до Азорских острва с друге стране. Сада има да се направи веза између Аворских острва и Бермуда на дужини од 3.360 км.

— Бранли, проналавач телеграфије без жице, проводи своју старост, сиромашан и заборављен у једној мрачној соби неке париске школе.

— Кинези су пронашли штампарију хиљадите године пре Христа, штампали су и званични лист. 14276 г. пре Христа. увели су папирни новац и редовну пошту,

5 к 2