Наша пошта

158

Расходовано је:

а) ва особље: '..- --- + 75,665% — 1.064.827.900 леја. 6) за материалне потр. – 24,335% — 342.152.4191. „ Свега... 1.407.280.391.

Вишак прихода предат је Држ. благајни 275.018.596_,, Приходи по службама били су:

а) од поште... ... ... ... 58,08% — 1.033.481.856 леја

6) од телеграфа — ... .-- 294,14% — 376.220.738.,

в) од телефона — ... --. 20,78% — 369.581.325 , Свега... . 1779283910 ..

Румунска управа рачуна, поред ових прихода, да је пренела пошиљака ослобођених поштарине чија би такса изнела око 400 милиона леја. Кад се та сума дода стварно наплаћеним приходима, укупна сума п. т. т. прихода износи 2.180 милиона леја. !

Годишњи извештај румунске главне управе пошта, телеграфа и телефона (Ларрог взиг Ја тлатсће обпегаје дез р. 5, 5. де Вошталче) примећује да нијесу постигнути бољи резултати због недостатка — у организацији. Извештај вели да установа нема аутономију (мада постоји Главна. дирекција) него неку тобож —- аутономију. То нарочито у финансиском погледу, јер главна државна каса узима вишкове прихода за друге сврхе, место да их оставља за потребе и унапређење н. т. т, струке. Стање је погоршано честим променама закона који још нијесу нашли најбољи пут. Закони су мењани и пре него се почну примењивати. Нов пројекат је на дневном реду. Дирекција се нада побољшању. Но, утој атмосфери, а бев стручног Министарства румунски телефони предати су у приватну

ежију једног страногд тва. р ЈУ ] р руш И 0

У МАЂАРСКОЈ Једна суседна и транзитна земља преко које иде наш · т. и т. саобраћај има увек за нас велики значај. Познати унутрашње уређење њено и на крају једне рачунске године резултате њенога рада и биланс њеног финансиског стања, увек је поучно и корисно онима који се налаве на врху управе и који су дужношћу позвани: да у својој земљи воде бригу и старање о организацији п. т. т. и радио службе и експлоатацији њиној у сопственој, државној режији.

Пример Мађарске добро ће нам доћи да упознамо развој саобраћаја у њој и да учинимо једно упоређивање са резултатима рада и финансијског стања у нашој администрацији, па да отуда извучемо као закључак корисне поуке за будућност. Послужићемо се извештајем који је мађарска управа издала ораду 1928.Извештај је стручњачки и богато опремљен, а украшен илустрацијама. Такав је и извештај „аррог де сезноп“