Наша пошта

192

„Примио сам Ваше штовано писмо од 26 пр. м. и оно ме је, искрено да кажем пријатно, изненадило. Нисам могао одмах да Вам одговорим стога, што сам био на путу неколико дана и то по службеном послу... Међутим, ја сам већ у велико отпочео рад око једног таквог популарног дела, и ако "не будем имао какве сметње, надам се, да ћу га довршити за два месеца, и тада Вас, будите уверени, нећу заборавити. Тамо ћете наћи све што Вам треба, и теориски и практични део о телеграфији и телефонији... Што се тиче организације саме телефонске службе, могу Вас упутити на моје чланке, који су штампани “ „Пошт.-телеграф. веснику“ 1898 год. Нема сумње, они Вам могу бити од користи при стварању те корисне установе код Вас; ја сам их писао на основу многих и дугих студија, и то баш у тренутку када је отпочела њена организација, која је, као што Вам је познато, мени поверена... Ми имамо своје телефонске мреже и око 700 претплатника у целој вемљи. Чланак овај носи навив „Организација телефонске службе у Србији“. Сем тога, ја сам израдио један правилник о трађењу телефон ских линија и један правилник о телеграфској служби у унутрашњем саобраћају. Уз последњи су и обрасци. Ја сам већ наредио да се све то спреми и пошаље на Вашу адресу... Ако Вам буде што одовуда требало знати и распитати, пишите, па ћу се ја потрудити да нађем времена и зато.

(С искреним поздравом Ваш Дим. Р. Димитријевић.“

Друго његово писмо, од 22 Х 1902, између осталога гласи:

„Драги Г. Милићу, данашњом поштом послати су Вам сви службени обрасци, правилници и упутства, како за техничку тако и за рачунску и административну службу, телеграфску и телефонску, што важе ва ове две установе у Краљевини Србији... У осталом, ако би имали потребе још за. какво објашњење ма у ком то питању било по телеграфској и телефонској служби, пишите ми одмах па ћу Вам ја дати тачно објашњење, и то увек с дратом вољом. Мени је мило, што се и Ви у Вашој земљи бринете за унапређење ових доиста корисних установа, којима сте се свом душом предали. При мите искрене поздраве од Вашег поштоваоца Дим. Р. Димитријевића,.“ Такође сам стално примао одговоре на моја питања од Стевана. Поповића, Саве Мијалковића и других, који никада нису пожалили труда, да ми братски изађу у сусрет, за све што би ми било потребно, око примењивања корисних прописа у п. т. т. служби моје уже Отаџбине Црне Горе.

Г. Бранислав Ђ. Бујдић, у својству уредника часописа Пошта и. телеграф, овако завршује једно своје писмо:

„Поздрави твог Г. Начелника, реци му, да му цело Удружење (п. т. службеника) стоји на услузи, ако би му требало ма какво објашњење по струци пошт.-телеграфској; ти, драги