Наша пошта

198

Петре, прими топло братско поздравље од твог свагда искреног бив. учитеља Бран. ђ. Бујдића.“

Овако су свагда радили ови, не само велики стручњаци и неуморни трудбеници, него и свесни национални радници, широких погледа.

„И. т. весник“, пак, служио је 40 година, не само као стручни часопис, него и као уџбеник и спона између п. т. т. службеника Србије и Црне Горе, који су, и ако географски и политички раздвојени — били једна стручна и духовна фа-

милија. ПЕТАР М. МИЛИЋ,

директор пошта и телеграфа у пензији,

ГЛАВНЕ ОДРЕДБЕ НОВОГ ПРАВОПИСНОГ УПУТСТВА

О ;

ПТ Лодела на слогове

1. При подели речи при крају реда сугласник треба увек пренети у идући ред: мо-ти-ка, во-де-ни-ца и сл.

2. Кад дођу по два сугласника у средини речи, они се опет преносе у идући ред, т. ј. додају идућем слогу:

а) ако је први сугласник с, ш, 8, ж, а други ма који сугласник нашег језика: ла-ста, не-што, по-вно, слу-жба, ли-шће, гро-жђе, ја-сно, бра-шно и сл.; |

6) ако је други сугласник л, љ, р, в, ј, а први ма који од осталих сугласника (сем ових пет): све-тлост, па-жљив, пе-дља, ти-ква, о-ру-жје, ва-тра и сл.; |

Ипак, ако после р у јужном изговору долазе је и е, онда р "и ј иду заједно: ко-рјен, го-рје-ти, по-вје-емо и сл.

Сви остали сугласници се раздвајају, те један остаје на крају реда (т. ј. слога), а други се додаје идућем: кор-па, мајка, ов-са, вам-ка, мач-ка, леп-ши, пер-је, мар-ва, ор-ла,слав-ље, зад-њи, диг-ни и тд.

8. Ако се у средини речи наиђе на више од 2 сугласника, онда се они који могу ићи заједно додају идућем слогу, а остали остављају на крају претходног слога: грам-кљив, пред-внак, срп-ство, о-штро, рот-ква и тд.

4, Кад је нека реч сложена из две речи, онда се предња реч сматра као васебна, ако се и осећа њено основно значење, па се њен крајњи сугласник не преноси ув идући слог: најо-пре-зни-ји (а не на-јо-превнији), рав-а-вна-ти, бев-бедност, рас-те-ра-ти, над-ла-га-ти и тд.

Ово правило је прилично компликовано, док је раније вредело правило да заједно иду сви сугласници којим се може почети нека реч. Као практично упутство ва дељење слогова,