Наша пошта

188

рата, не мења се нити висина тона нити боја гласа (звука), што представља велико преимућство ове конструкције над осталима. Регулисање гласа врши се сасма фино и осетљиво, тон се мења чим се додирне прстом и то од најнежнијег даха до најјачег тутњања у најфинијим скалама.

Регулација друге генераторске фреквенције сачињава врло интересантан детаљ. Као што је раније напоменуто, једна. перла (белега) овначује на врпци, која се покреће преко клавијатуре, све тонске висине. Ту је исто растојање тастера преко целе клавијатуре. Свака октава, механички узето, једнако је дугачка. Клавијатура не претставља управо ништа друго до логаритамску скалу висине тона лебдеће фреквенције. Зато је потребно да се фреквенција регулисаног генератора. тако измени, помоћу померања жице дуж плоче Р, да логаритам лебдеће фреквенције буде пропорционалан са померањем жице. Из овога равлагања излази, да је потребан потпуно одређени облик криве плоче Р, у чији се прорачун на овоме месту не може дубље улазити.

Да би се тонови, не само непрекидно већи на згодан начин у скоковима, могли мењати, као што је то каткад потребно код трилера, ручица има — као што је раније наговештено још једну додату справу (уређај). На једној страни плоче од целулоида находи се облога од стањола, која је помоћу жице доведена у везу са шемом. Према овој облози находе се три метална парчета, која треба да се са трећим, четвртим и петим прстом десне руке могу додиривати. Буде ли једно од ових металних парчића додирнуто, сабира се капацитет музичаревог тела са малим капацитетима металног парчета у капацитет за штимовање. Ови мали капацитети су тако измерени, да се добијају потпуно тачна тонска премештања (промене); на пр. једно додиривање са једним покретом врши промену за около пола тона, друго ва около целог тона, извршивање оба додиривања заједно у једноме покрету ва около два тона и т. д. На овај начин, могу бити изведени трилери у равним варијацијама — што није могуће код ниједног другог инструмента.

У једној прегради (фијоци) испод клавијатуре смештени су извори струје, који се састоје из катодне и анодне акумулаторске батерије. За краћу употребу апарата може се место анодног акумулатора употребити и батерија сувих (наливајућих) елемената. Употребљене катодне лампе су нормалне пријемне лампе, које се користе у радио — телефонији.

Пре почетка свирања, проф. Мартно прикључује главни мењач апарата и после неколико минута бива апарат наштимован, исто тако, као што виолиниста штимује свој инетрумент. Мартно тражи од пратиоца на клавиру да му да „а“ и вуче врпцу тако дуго, док црвена перла не стоји преко „а“ клавијатуре. У исто време, фино по скали, регулише један