Наша пошта

222

струку, него ли што је био случај у мањем ресору-грађевина. Савремено законодавство налази мере да спроводи рационално растерећење министра у огромним пословима, да се може госветити капиталним питањима као и свим струкама својега ресора. Тим се одржава и принцип поделе рада, власти те једноставности-унификације законодавства и деконцентрације послова. Принцип, који је утемељен режимом од 6 јануара.

Генерални директор на челу п.т.т. струке не може имати ни сав потребан ауторитет да претставља тако велику установу пред старијим и млађим. У односу наспрам старијих, у даном случају био би инфериоран помоћнику министровом за остале струке Мин. саобраћаја. За п,т. управу предвиђа се и 5 начелника разних одељења, — чињеница која сама собом показује замашност струке и задатака које има да спроводи њена управа. Природније је и боље одговара сврси да ових 5 начелника буду референти једног помоћника министрова, чији је делокруг обележен у закону о уређењу Врховне државна управе, а не једног генералног директора који се уопште не предвиђа у том закону о уређењу Врховне државне управе, и који је и сам управо један начелник. У страним земљама начелници и носе назив генералног директора. Такав је случај био баши у пређашњим српским краљевинама, Србији и Црној Гори, у којима је начелник пошта и телеграфа у страним односима носио назив генералног директора.

Квалификације га најсиша звања

Што се тиче квалификгација за највиша звања у п.т. управи Мин. саобраћаја, оне су, као и у свим другим министарствима, нормиране 5 59 новог закона о чиновницима.

Зашто би се за управу п.т. струке у том погледу правио изузетак, управо сужавање, као што се то намерава пројектом закона о организацији Мин. саобраћаја >

Такви изузеци и сужавања имају практичну незгоду, јер — противно основном закону о чиновницима — министру непотребно вежу руке, скраћују слободу одлучивања и рада, слободу која је потребна у једном периоду конструктивног рада. Такви изузеци имају и правну незгоду, јер се, као што се зна, специјалним законом о организацији Мин. саобраћаја не може мењати закон о чиновницима који је у даном случају основни. И кад би се нешто мењалоу закону очиновницима, то би се морало вршити путем закона о изменама или допунама закона очиновницима, а никад специјалним законом поједине струке или ресора. То је освештано правило у односу специјалних закона наспрам основних закона. Поштовање тога принципа обезбеђсно је и прописима истог закона о чиновницима. Јер је, на пр., 5339 предвиђено да се укидају одредб специјалних закона које не одго-